U tekstu diplomatskog dopisnika iz Brisela, Henrija Foja, o Srbiji i Kosovu se govori kao o „dve države“ a odgovornost za nedavna dešavanja se prebacuje na Srbe
Negativno, jednostrano i tendenciozno izveštavanje zapadnih medija i novinara o Srbiji nije ništa novo. Jedino gore od Srbije – posebno ovih dana – prolazi Rusija. Ipak, to ne znači ne bi trebalo reagovati i bilo bi dobro kada bi srpski MSP ili ambasada u Briselu reagovali na, naočigled, „običan“ članak koji je iz Brisela poslao Henri Foj, diplomatski dopisnik Fajnenšl Tajmsa.
U tekstu se govori da su „Srbija i Kosovo“ dve države, uopšte se ni ne pominje činjenica da se u Briselu vode pregovori o statusu niti da mnoge zemlje – uključujući pet članica EU – ne priznaju vlast albanskih secesionista. Čovek bi pomislio da bi diplomatski dopisnik iz Brisela znao za ove „sitnice“. Uopšte se ne pominje da je ratu na Kosovu prethodila oružana pobuna albanskih separatista kao i da je ogroman broj Srba i nealbanaca proteran sa Kosova. Kada bi neko ko ništa ne zna o dešavanjima pročitao tekst, činilo bi mu se da „tamo neki ludi Srbi opet prete mirnim ljudima“. Tekst prenosimo u celosti u narednim redovima.
***
EU je zahtevala da Srbija i Kosovo napuste retoriku o ratu dok se blok i NATO pripremaju da održe krizne razgovore sa rivalima ove nedelje u pokušaju da spreče novi sukob na Balkanu.
Tenzije između susednih država, koje često ugrožavaju stabilnost Balkana, prelile su se prošlog meseca u nasilne proteste i granične poremećaje. Kosovski premijer Aljbin Kurti optužio je ruskog predsednika Vladimira Putina da gura saveznike Moskve u Srbiji na napad.
Beograd je negirao da podstiče tenzije. Ali predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je ovog meseca da su nemiri „na korak od katastrofe“.
Diplomatsko ogranak EU saopštio je u nedelju da nedavni porast zapaljive retorike između zvaničnika Kosova i Srbije, „posebno izjave o ratu i sukobima na zapadnom Balkanu izazivaju veliku zabrinutost“.
I Kurti i Vučić će ove nedelje prisustvovati razgovorima u Briselu. Rastuća zabrinutost među državama EU i NATO zbog potencijala za sukobe u regionu dolazi dok se Evropa bori da obuzda bezbednosne posledice skoro šestomesečnog rata u Ukrajini nakon Putinove invazije na tu zemlju.
„To je bure baruta“, rekao je jedan visoki zvaničnik EU. „Mi, naravno, posmatramo Ukrajinu, ali smo izuzetno zabrinuti i za Balkan“.
Kurti je prošle nedelje iskoristio niz intervjua za medije da upozori na potencijalni napad iz Srbije, tvrdeći da Putin ohrabruje Beograd i želi da „širi rat“ izvan Ukrajine.
Srbija odbija da prizna suverenitet Kosova otkako je njena bivša pokrajina proglasila nezavisnost 2008. To se dogodilo devet godina nakon rata na Kosovu, koji se završio nakon što je NATO bombardovao Srbiju kao odgovor na ciljano ubijanje kosovskih Albanaca od strane Beograda.
Više od 90 odsto stanovništva Kosova su etnički Albanci, ali u zemlji živi mala grupa etničkih Srba. Beograd optužuje Prištinu da diskriminiše srpsku manjinu.
Srpski demonstranti su 31. jula blokirali granične prelaze i pucali na policajce kao odgovor na nova pravila koja nalažu svim građanima Kosova — uključujući etničke Srbe — da poseduju identifikaciona dokumenta i registarske tablice automobila koje je izdala Priština.
Pod pritiskom Brisela, mandat je odložen 30 dana.
Zvaničnik EU je rekao da će visoki političari iz obe zemlje „snositi odgovornost za svaku eskalaciju koja dovede do povećanih tenzija i, potencijalno nasilja u regionu“.
„Obe strane moraju odmah da prekinu međusobna neprijateljstva i opasne izjave i da se ponašaju odgovorno“, rekao je zvaničnik.
Vučić i Kurti sastaće se 17. avgusta sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom, pre nego što će sutradan razgovarati sa visokim diplomatom EU Žozepom Borelom.
Dve zemlje su formalno posvećene procesu dijaloga uz podršku EU, dok NATO još uvek ima oko 3.700 vojnika stacioniranih na Kosovu.
U roku od nekoliko sati od prvih izveštaja o graničnim poremećajima prošlog meseca, NATO je izdao saopštenje u kojem se navodi da „budno prati” i da je „spreman da interveniše ako stabilnost bude ugrožena”.
NATO-ovo raspoređivanje na Kosovu „preduzeće sve neophodne mere da bi se očuvalo bezbedno i bezbedno okruženje na Kosovu u svakom trenutku, u skladu sa svojim mandatom UN“, navodi se u saopštenju.
Afera / A. Chatten
Foto: Twiter
