LIČNI STAV
Piše: Vladan Dinić, glavni urednik Svedoka
Otkako je 11. marta 2006. u Sheveningenu preminuo (ili bio usmrćen?) Slobodan Milošević, bivši predsednik Srbije i SRJ – navodno njegov – NEPOSTOJEĆI i IZMIŠLJENI “SPISAK SMRTI”, koji je baš on, Sloba navodno napisao (sad odustaju od njegove supruge Mire Marković, koju su ranije optuživali?!) navodno doturio Miloradu Ulemeku Legiji – na “znanje i sprovođenje”, po pisanju “Srpskog telegrafa (subota, 12. februar 2022 godine, str. 1,2,3) – POSMRTNO JE SVE DUŽI!
“Nekadašnji predsednik Srbije i Savezne Republike Jugoslavije Slobodan Milošević preko bliskog saradnika POSLAO JE 1996. godine Miloradu Ulemeku Legiji SPISAK od 123 IMENA za likvidaciju, saznaje Srpski telegraf, a piše novinar Dragana Petrović?!
Dakle, ST “saznaje”, eto posle 26 godina, kako je Sloba poslao navodni „spisak smrti”?! I, onda, od 123 IMENA u bombastičnoj najavi – pominje se poimenice 13 osoba , 108 ostali su anonimni?!
Da ne bih oštetio “veliko otkriće dve i po decenije docnije”, evo – koga Srpski telegraf pominje:
1. Vuk Drašković, pisac i političar (hvala Bogu, živ i zdrav!); 2. Zoran Đinđić predsednik Vlade Srbije (ubijen 12. marta 2003); 3. Vlada Kovačević – Tref, biznismen (ubijen 20.02.1997); 3. Nebojša Čović, političar i privrednik (hvala Bogu, živ i zdrav!); 5. Vojislav Koštunica, političar, bivši predsednik SRJ (hvala Bogu, živ i zdrav!); 6. Radovan Stojičić – Badža, pomoćnik ministra MUP (ubijen 11.aprila 1997.); 7. Zoran Todorović – Kundak, biznismen (ubijen 24. oktobra 1997. godine); 8. Milorad Vlahović pukovnik policije (ubijen 11. marta 1999.); 10. Slavko Ćuruvija novinar (ubijen 11.aprila 1999.); 11. Pavle Builatović Savezni sekretar odbrane (ubijen 7. februara 2000.); 12. Žika Petrović generalni direktor JAT-a (ubijen 25 aprila 2000.) i 13. Ivan Stambolić političar (ubijen avgusta 2000.)
Inače, piše ST, …“na spisku su nalazila imena političkih protivnika kao što su Vuk Drašković, Zopan Đinđić, Nebojša Čović, odmetnuti policajci koji nisu želeli da rade po Slobinom naređenju, ali i ličnosti iz javnog života koje su se istupima zamerili bračnom paru Milošević – Marković. Neki od njih su likvidirani, mahom i zasede i jednim metkom, što potvrđuje spisak ubistava u periodu od 1996. do 2000. godije, a neki su uspeli da izbegnu metak…
Da bi, valjda, dokazali „svoja saznanja“, Srpski telegraf je priču „pojačao“ i izjavama Vuka Draškovića, Nebojše Čovića, novinara Milomira Marića, ali i znamenitog Kristijana Golubovića…
Nebojša Čović: „Taj spisak mi je posle 5. oktobra i promene vlasti pokazivao načelnik DB Rade Marković, video sam i svoje ime. Taj spisak je i kasnije uništen, kao i sva dokumentacija koju je DB tada imao. Sećam da su na tom spisku bili Đinđić, Koštunica, gotovo svi lideri DOS, rekao je za Srpski telegraf Nebojša Čović.
Milomir Marić: LISTA je došla i do Pavkovića: „…Novinar Marić, jedan od najbolje upućenih u dešavanja devedesetih godina, nije bio iznenađen kada smo ga upitali za Slobin spisak za likvidaciju:
– Pojavljivao se taj spisak koga treba ubiti, on je došao do Nebojše Pavkovića. Njemu je spisak uoči 5. oktobra doneo jedan advokat i na njemu su bila imena dosta ljudi. Pavković je taj spisak dao novim vlastima, napisano je kao izjava Milomira Marića u Srpskom telegrafu…
Postojanje spiska za Srpski telegraf potvrdio je i Kristijan Golubović, koji je krajem 1997. „svojim očima video listu za odstrel“ i svoje ime na njoj, kaže U Srpskom telegrafu, i dodao da mu spisak pokazao niko drugi do Legije, njegov drug iz detinjstva:
„Shvatio sam da je đavo odneo šalu i ja sam, prema Legijinom savetu, pokupio stvari i otišao u Grčku…“
U principu, niko ne bi trebalo da zameri novinarima, na istraživačkom novinarstvu, ako je ovo „senzacionalno otkriće ST – tačno!“ Jer na JEDINOM dosad poznatom spisku od 5. oktobra, ovde crno na belo piše da bi trebalo likvidirati i one koji su pre nekoliko godina – ubijeni?! I sam najavljeni „spisak smrti 123“ je, blago rečeno dosta – nejasan. Jer na tom „spisku smrti“ su i ljudi koji su dosta ranije likvidirani, iz sasvim drugih, nikako politički razloga, da bi se ta imena uopšte našli na spisku Srpskog telegrafa: Vlada Tref, Badža, Kundak, inspektor Vlaja, Pavle Bulatović, Žika Petrović, ali…
Dakle, izgleda da je ST „rešio nerešiva ubistva Radovana Stojičića Badže, Zorana Todorovića – Kundaka, Milorada Vlahovića – Vlaje, Žike Petrovića… ali, nažalost – nije.
Međutim, priča ima i drugu stranu medalje i mnogo živih ljudi koji o ovom „spiska smrti Srpskog telegrafa imaju potpuno drugačiju priču?!
Uz to, o sivoj koverti i spisku, da pomenem, objavio sam priču podavno, odmah posle 5. oktobra, o tome je tada govorio i bivši Načelnik generalštaba Nebojša Pavković u ispovesti „Svedoku“: Moja istina o 5. oktobru“…
Kad je već, moj stari prijatelj iz medija, Milomir Marić, bar prema Srpskom telegrafu, pomenio legendarnog komandanta treće Armije:„- Pojavljivao se taj spisak koga treba ubiti, on je došao do Nebojše Pavkovića. Njemu je spisak uoči 5. oktobra doneo jedan advokat i na njemu su bila imena dosta ljudi. Pavković je taj spisak dao novim vlastima…
Poželeo sam da čujem i „drugu stranu“ (koja je iz novokomponovanih medija dekretom proterana!?“) dakle i generala Nebojšu Pavkovića, koji je u finskom zatvoru već 16 godina, samo zato što se uspešno suprostavio legendarnom Trećom armijom i Prištinskim trećim korpusom – NATO paktu i agresiji na SRJ.
PAVKOVIĆ: Marić je čuo za kovertu koja je u predvečerje 5. oktobra stiga do Generalštaba VJ! Ali, da još jednom i Vama i javnosti u Srbiji kažem kako je bilo…Koverat je doneo Aleksandar Đorđević, tada, mislim, zadužen u resoru DB za obezbeđenje ljudi. Držao sam kolegijum i koverat, ne otvorivši ga – dao sam ga generalu Milanu Đakoviću, da vidi o čemu se radi…
o Šta je pisalo u koverti?
PAVKOVIĆ: Rekao sam Vam da je bila siva koverta, a moj saborac, general Milan Đaković je bacio pogled, promrljao otprilike „ovo su gliposti“ uzeo koverat, stavio ga u mašinu za sečenje papira i unuštio. Tolika su tada moja saznanja bila. Da je bio takav nalog kakav se sad u medijima pominje, rekao bi mi.
Pozvao sam i generala Milana Đakovića, koji je imao i koverat i sadržaj koverta na dlanu:
ĐAKOVIĆ: – Tačno je što Vam je rekao general Pavković! Tačno je da sam ja video sadržaj. Bilo je tu 45 do 50 imena, njihove adrese, telefoni i – ništa drugo! Uništio sam i koverat i papir iz njega!
o Jel se sećate nekog imena?
ĐAKOVIĆ: – Rekao sam Vam, bilo je 45 do 50 imena, ali se sećam da nije bilo navedeno ime Vojislava Koštunice, kao ni bilo kakvih uputstava „šta s njim“. Tu samnom bili su i generali Krga i Vasiljević.
General Krga se ničeg ne seća.
o Da li je, možda Sloba parafirao taj papir?
PAVKOVIĆ: Da jeste, ne bi ga Đaković izrezao u mašini, a ja mogu da Vam kažem da je Sloba retko šta pisao, još manje potpisivao!
Za svaki slučaj, da još jednom proverim, pa sam pozvao i poznatog „bezbednjaka“ VJ, pukovnika Gorana Jevtovića:
JEVTOVIĆ: Bio sam te večeri u komandi. Video sam Đorđevića kad je doneo koverat, da je Pavković taj sivi koverat prosledio Milanu Đakoviću i da je on bacivši pogled – izrezao i pismo i koverat u mašini za rezanje papira!
Dobro, to „Vojska kaže“, a evo šta mi je Milomir Marić, glavni urednik Happy TV rekao:
– Dinjo, molim te, reci generalu Pavkoviću da nisam pominjao nikakav spisak smrti sa 123 imena! Mislio sam ono što i ti znaš i što si pisao, da je 5. oktobra neko iz DB-a doneo koverat, a da li je bio i „spisak smrti kako ST piše, nemam pojma. Tu se, sad u ST pominju i neki ljudi davno pobijeni, ali ne znam za taj i takav spisak!
Nije mi namera da bilo koga kritikujem. Oduvek se zalažem da novinari pišu potpuno slobodno, ali istovremeno profesionalno i odgovorno. I da ne jure, kao „muva bez glave“ zarad tiraža, iliti klikova, šerova i izazivanja – niskih strasti. Jer, u ovom tekstu koji je obelodanio ST ne radi se o farmi i parovima, niti je to rijaliti program.
Ili, jeste!?
Foto: Naslovna strana printskrin