Nismo upućeni u plejlistu na računaru ministra odbrane Miloša Vučevića, ali i bez insajderskih informacija, poprilično smo sigurni da ovih dana na, što bi mladi rekli “ripit ide” numera “Obriši suze, mala moja”.
U zlatno doba, možda bi se ova pesma mogla naći i na radio stanicama u rubrici “želje, čestitke i pozdravi”, a uz posvetu liberalnim i autošovinističkim krugovima, mrziteljima iz regiona i onima koji gorki hleb zarađuju prodajući svesno i glasno interese rođene otadžbine.
Gde počinje zaplet? Tamo gde je Vučević najavio rasplet, na žalost, ne previše optimističan. Naime, nakon što je u jednom TV gostovanju, blago parafraziramo, izneo stav da će Crna Gora i Severna Makedonija skupo platiti izdaju po pitanju Кosova i da treba da pogledaju kako prolazi Ukrajina, crveni alarmi zatrpetali su i zapištali u gotovo svim antisrpskim centrima od Vardara do Triglava i šire.
Mi to smemo reći, strani agenti u NVO foliji, domaći mrzitelji sa maskom građanista, crnogorski “nezavisni” mediji pod plaštom evroatlantizma zavrištali su sinhronizovano, tvrdeći kako, eto čovek koji vodi srpsku vojsku, otvoreno preti komšijama i priziva valjda neke nove ratove i krvoprolića.
A, poruka je dakako, bila potpuno suprotna, čak i dobronamerna i upozoravajuća, za prst na čelo, ako čela uopšte još uvek i ima u tim krugovima (ili se koristi isključivo tuđa glava): da, te države-provizorijumi jesu ugrožene, ali ne od Srbije, već baš zato što su okrenuli leđa Srbiji.
U nameri da se dodvore za šaku ili dve dolara, oni su svesrdno pljunuli na istoriju, bratske ili komšijske odnose i dali vetar u leđa velikoj Albaniji kao jednom od geostrateških projekata te ere, zaboravljajući na jednu “sitnicu” – da se upravo i njihove zadnjice, gole i adekvatnom položaju, nalaze na meti i u okvirima te velike Albanije.
Neće dakle Vučević sa kokardom na tenku loviti komite i kolumniste Vijesti po Cetinju, niti će slati svezube vračarske NVO intelektualne da čiste minska polja oko Skoplja: naprotiv, politika predsednika i ministra jeste politika mira u regionu i samo ona čuva upravo i Cetinje i Skoplje od pogubnog scenarija.
Scenarija u kojem će sutra Podgorica morati da traži Zajednicu crnogorskih opština na polovini svoje Republike, dok u nekom novom pogromu gore manastiri Mitropolije; Scenarija u kojem neki novi ROSU lovi pravoslavce po islamskoj republici Makedoniji; Scenarija u kojem će neki novi “lideri albanskog sveta” trljati ruke od profita od Žutih kuća u Bitolju ili okolini Rožaja.
Jedina brana tome, trenutno, a i budućnosti, jeste diplomatska mudrost i odlučnost predsednika Vučića i njegovih saradnika, među kojima svakako i prvog čoveka naše vojske. I tako dolazimo do apsurdne situacije: da Vučevića silovito napadaju baš oni koje Vučević podjednako tako silovito brani.
I, ne plaču frape genijalci i vegan “volimo Gretu” nadljudi iz kruga dvojke zato što Vučević navodno “preti” – već jer govori u ime države i predsednika koja je suverena, jaka i odlučna. I koja se ne da gaziti, a upozorava na gaženje u regionu koje je do ne tako davno bilo veoma izvesno.
A, ta čizma, koja je sklonjena sa srpskom vrata – jeste čizma koju ljube za to parče hleba. I zato ih boli ta plejlista u kabinetu…
Tomo Lovreković
