Globalna potrošnja na atomsko oružje značajno je porasla u 2021. prema najnovijem izveštaju Međunarodne kampanje za ukidanje nuklearnog oružja (ICAN)
Za samo godinu dana, devet zemalja sa nuklearnim oružjem – SAD, Kina, Rusija, Francuska, Indija, Izrael, Severna Koreja, Pakistan i Ujedinjeno Kraljevstvo – potrošile su ukupno 82,4 milijarde dolara na nadogradnju i održavanje 13.000 komada nuklearnog oružja (koliko se procenjuje da imaju), obeležavajući povećanje od devet odsto u odnosu na prethodnu godinu, prema procenama ICAN-a.
Izveštaj, koji predstavlja ICAN-ov treći godišnji sažetak globalne nuklearne potrošnje, objavljen je pod naslovom „Rasipništvo: globalna potrošnja na nuklearno oružje 2021.“, naglašava da je svet ukupno potrošio 156.842 dolara svakog minuta 2021. na oružje za masovno uništenje i to sve usred tekuće pandemija i rastuće globalne nesigurnosti u vezi sa proizvodnjom i nabavkom hrane.
ICAN navodi koliko je svaka od devet zemalja potrošila na atomsko oružje, imenuje kompanije koje su profitirale i lobiste angažovane da nuklearno oružje zadrži u poslovanju.
Ispostavilo se da su Sjedinjene Države daleko najviše uložile u nuklearno naoružanje 2021. godine, potrošivši 44,2 milijarde dolara – četiri puta više od sledeće zemlje u nizu. Kina je bila jedina druga zemlja koja je premašila granicu od deset milijardi dolara, sa potrošenim 11,7 milijardi dolara, dok je Rusija na trećem mestu sa 8,6 milijardi dolara. Velika Britanija je potrošila 6,8 milijardi dolara, Francuska 5,9 milijardi dolara, a zemlje poput Indije, Izraela i Pakistana potrošile su po nešto više od milijardu dolara na svoje arsenale 2021. Na poslednjem mestu je Severna Koreja, koja je potrošila 642 miliona dolara.
U izveštaju se dalje postavlja pitanje zašto i kako ove zemlje troše toliko na nuklearno oružje usred bezbroj globalnih problema kao što su nestašica hrane i energije, ali dolazi do zaključka da najveći pokretač potrošnje na nuklearno oružje nisu bezbednosni problemi, već, pre, poslovna interesovanja.
Određeni američki vojni izvođači su navodno zaradili bogatstvo na ugovorima vezanim za nuklearno oružje prema ICAN-u, a ove kompanije troše veliki deo svog prihoda da angažuju lobiste i finansiraju tink-tenkove koji podstiču političare da troše još više na oružje za masovno uništenje.
Prema izveštaju, „Honivel Internešnl“ je zaradio 6,2 milijarde dolara od nuklearnih tendera 2021. i potrošio dodatnih sedam miliona dolara na lobiranje. „Nortrop Gruman“ je dobio pet milijardi dolara i iskoristio 11,6 miliona dolara za lobiranje. „Lokid Martin“ je dobio 1,9 milijardi dolara od industrije i potrošio 16,9 miliona dolara na lobiranje.
Autori analize napominju da, nakon ispitivanja hiljada ugovora, izveštaja i otkrivanja lobiranja, procenjuju da je više od deset privatnih kompanija dobilo ukupno 30,2 milijarde dolara ugovora o nuklearnom oružju u 2021.
„Te kompanije su se zatim okrenule i potrošile 117 miliona dolara lobirajući kod donosilaca odluka da potroše više novca na odbranu. Takođe su potrošili i do 10 miliona dolara na finansiranje većine velikih istraživačkih centara koji istražuju i pišu o političkim rešenjima o nuklearnom oružju“, napisao je ICAN.
U izveštaju se dalje navodi da sva ova potrošnja nije učinila ništa da odvrati bilo kakvu vrstu sukoba i da su nedavni geopolitički događaji u Evropi služili samo da dodatno napune džepove onih koji su vezani za industriju nuklearnog oružja.
„Rečeno nam je da su milijarde uložene u hiljade oružja za masovno uništenje koje ima moć da višestruko uništi svet bila cena za mir u Evropi. Umesto toga, te milijarde su otišle u džepove moćnika koji profitiraju od proizvodnje oružja za masovno uništenje.
Autori naglašavaju da izveštaj pokazuje da „nuklearno oružje ne funkcioniše“ jer nije uspelo da odvrati sukobe u Evropi.
„Zato nam je više nego ikada potrebno multilateralno razoružanje. Prvi sastanak država potpisnica Ugovora o zabrani nuklearnog oružja u Beču [od 21. do 23. juna] nije mogao da dođe u bolje vreme“, rekla je koordinatorka za politiku i istraživanje ICAN-a Ališa Sanders-Zakre.
ICAN je međunarodna koalicija sa sedištem u Ženevi, dobitnik Nobelove nagrade za mir, koja aktivno vodi kampanju za poštovanje i punu implementaciju Ugovora o zabrani nuklearnog oružja koji je pomogao da se usvoji u UN 2017. Ugovor je ratifikovao do sada 59 zemalja širom sveta, ali nijedna nuklearna država još nije potpisala.
Afera / A. Chatten
