FOTO: UNS
Vlada DOS-a pokušala je da spase bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića iste noći kada ga je svrgla s vlasti oktobra 2000. godine, ponudivši mu da ga sklone u Moskvu, gde mu “niko ne bi ništa mogao”, izjavio je Ivica Dačić, tada portparol SPS, piše Telegraf 21.3. 2016. godine.
„ U danima posle 5. oktobra, peti na šesti, sedmi oktobar došlo je i do razgovora u kojima su u ime SPS učestvovali Zoran Baki Anđelković, i Milomir Minić. Sastanak je omogućio Slobodan Jovanović, šef beogradskog SPS. Predstavnik DOS bio je Nebojša Čović. jedna od ponuda DOS, odnosno predlog bio je da mu ukoliko se Milošević povuče s mesta predsednika stranke, ako prekine da se bavi politikom, ukoliko ode u Požarevac ili na neko drugo mesto oni garantuju da mu se ništa neće dogoditi.
Pretpostavljam da je Čović bio izaslanik i da je o predlogu postojala saglasnost celog DOS. U isto vreme u Beograd je dolazio ruski ministar spoljnih poslova, tada je to bio Igor Ivanov. On je takođe razgovarao sa Miloševićem na sličnu temu. On mu je preneo da postoji mogućnost da srpske vlasti ne bi bile protiv toga da ode iz zemlje, da ode u Rusiju, da bi oni to omogućili i da mu se u tom slučaju ništa ne bi dogodilo“ – rekao je Dačić. Na pitanje da li je Milošević takvu ponudu odmah odbio, Dačić je odgovorio:
„Milošević je razmišljao o tome. Rekao je da je pričao sa nekim svojim najbližim saradnicima i ljudima iz bezbednosti, koji su mu savetovali da ne prihvati ponudu jer nemaju poverenja u takvu vrstu predloga. Rekao nam je da je sve te predloge odbio da neće da ide iz zemlje, a čak nije hteo da se povuče s mesta predsednika SPS.
Kako Dačić tvrdi čelnici DOS-a plašili su se Miloševića u Srbiji, jer im tada nije bila čista situacija. „Da je Milošević otišao u Rusiju Srbija ne bi imala nikakvu odgovornost – kaže on i dodaje da bi Milošević još uvek bio živ da je otišao u Moskvu.
U intervjuu za Telegraf.rs Ivica Dačić otkrio je mnoge detalje o odnosima sa Mirom Marković kao i to da je razlog zašto ne ide na grob Slobodana Miloševića isključivo zbog želje Slobine supruge.
General Nebojša Pavković bivši komandant Treće armije Vojske Jugoslavije u tekstu “Milošević 5. oktobra nije želeo krv na ulicama, ali se dobro zna ko jeste…“ koji je preneo (Balkansprees 5.10.2014. godine), u svojoj verziji priče o padu Slobodana Miloševića, iznosi kako kaže jedinu istinu. Evo šta on kaže da li je i na koji način Vojska Jugoslavije bila umešana u petooktobarske promene.
Nebojša Pavković, kojem je u januaru 2014. godine pred Haškim tribunalom potvrđena prvostepena presuda od 22 godine zatvora iz Finske, gde služi svoju kaznu uputio je pismo u kom objašnjava do detalja dešavanja u Jugoslaviji, kako je došlo do promena 5. oktobra 2000-te godine, kao i kako je zaista uhapšen Slobodan Milošević. U svom pismu koje je objavio Svedok, Pavković je pokušao da demantuje neke tvrdnje iznete u knjizi “JOŠ NIJE GOTOVO – MILOŠEVIĆ”, autora Slobodana Antonića i u njemu je izneo svoje viđenje stvari koje su se dešavale 2000-te godine u Jugoslaviji.
Pavković ističe da je na sastanku u Belom dvoru 4. oktobra sa Slobodanom Miloševićem i policijskim čelnicima bilo planirano da jedinice Vojne policije u Beogradu i drugim gradovima angažuju za zaštitu vojnih objekata od posebnog značaja (kasarne, vojni magacini, objekti komandovanja, centri veze, objekti komandi, Klubovi VJ, izdvojeni objekti) i da su sve jedinice dobile naređenje da se ne smeju angažovati u međustranačkim sukobima, i pojavljivati na ulicama.
O bezbednosnoj situaciji govorio je načelnik UB, general Milan Đaković.Upoznao je prisutne da služba raspolaže podacima da su u svim većim gradovima, a posebno u Nišu, Čačku, Kragujevcu i Novom Sadu, sekretarijati MUP-a, ostvarili kontakte sa čelnicima opozicije, i obećali da neće intervenisati.To je posebno karakteristično za Niš i Čačak. Pored toga služba ima saznanja da su pripadnici opozicije, predvođeni Velimirom Ilićem, došli u posed veće količine naoružanja iz fabrike „Sloboda“ čiji direktor je prišao opoziciji napisao je Pavković.
Prema njegovim rečima sve je bilo spremno da se Milošević sruši tog dana, a general Branko Krga, informisao je prisutne da se u okolnim zemljama, posebno u BiH i Hrvatskoj, nalaze pripremljene, specijalne jedinice, opremljene uniformama VJ i MUP-a, spremne da
Kada je o događajima 5. oktobra reč, Pavković tvrdi da ga je ministar Stoiljković zvao nekoliko puta, i tražio da vojska pošalje tenk sa dozerom, kod Lipovačke šume da prepreči komunikaciju i spreči dolazak kolone demostranata Ibarskom magistralom.
Predsednik Milošević zvao me je u vremenu od 17,30 do 20 časova, i tražio informacije o događajima na ulicama Beograda. Rekao mi je da su demonstranti upali i zapalili zgradu Savezne skupštine, zauzeli zgradu Narodne banke, nekoliko policijskih stanica, TV Studio B, itd. Pitao je da li vojska može da zaštiti objekte od saveznog značaja. Odgovorio sam da to sada nije moguće, jer bi svako pojavljivanje jedinica vojske na ulicama, izazvalo paniku među građanima, i dovelo do sukoba, koji bi lako mogli prerasti u građanski rat. Drugi put je pitao, da li vojska može da zaštiti objekte RTS-a na Košutnjaku. Pošto nisam imao potpunu informaciju o događajima na Košutnjaku, odgovorio sam da ću mu javiti – prepričava svoj razgovor sa Miloševićem.
Još jednom sam mu rekao da se vojska ne može, u ovakvim okolnostima mešati u sukobe na ulicama, da to nij zadatak vojske i da bi uvlačenje vojske imalo tragične posledice i po vojsku i po državu, a da bismo i on i ja sutradan bili obešeni na Terazijama. Nije više zvao. Odgovorno tvrdim da Milošević nije od mene tražio upotrebu vojske za sprečavanje demonstracija, ni pre a ni tokom 5.oktobra. Da je imao nameru da upotrebi vojsku, on bi angažovao Gardijsku brigadu, koja mu je bila direktno potčinjena i na raspolaganju, jer je i komandant brigade, general Bojović, bio kod njega –tvrdi Pavković.
List Kurir objavio je 11.marta 2017. godine tekst pod nazivom “Tajni plan CIA uoči petog oktobra.“ Američka obaveštajna služba CIA imala je spremnu strategiju za rušenje Slobodana Miloševića s vlasti, neposredno pred 5. oktobar 2000. Ključne tačke tog plana bili su Rusi i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Nebojša Pavković. U zaključku “top sikret” izveštaja od 3. oktobra 2000. se razmatraju mogući scenariji za svrgavanje Miloševića i šta je sve potrebno da se taj plan ostvari.
„Miloševićev kraj, ako ga bude, biće iznenadan, najverovatnije nakon drugog kruga izbora.To će zahtevati veliki pritisak na ulicama, javni gubitak ruske podrške i glasovi unutar režima – glasovi koje Milošević neće moći da ignoriše, kao što je načelnik Generalštaba VJ Nebojša Pavković – koji će mu reći da mora da ode“ – navodi se u raportu agenata s terena.Američka tajna služba CIA, pomno je pratila dešavanja nakon prvog kruga izbora za predsednika SR Jugoslavije, u kome je,navodno, pobedio kandidat opozicije Vojislav Koštunica. Režim, međutim, nije priznao te rezultate i inistirao je na održavanju drugog kruga, što je opozicija odbijala. Istovremeno, širom Srbije održavaju se masovni građanski protesti i radnički štrajkovi, koje su analitičari CIA takođe smatrali ključnim za svrgavanje Miloševića.
„Najveća pretnja režimu su štrajkovi rudara i radnika rafinerije, koji bi mogli dovesti do restrikcija struje na nekoliko dana“- ističe se u izveštaju CIA.Takođe, u ovom dokumentu se konstatuje na šta bi pažnju trebalo da obrati opozicija. Generalni štrajk je kritičan za opoziciju zato što će pokazati da li će ljudi preuzeti rizik konfrontacije neophodan da Milošević ode“ – stoji u ovom izveštaju, koji prenosi list Kurir.
