Autori pozivaju svetske lidere da postignu ambiciozan sporazum na predstojećem samitu o biodiverzitetu Cop15 u Kanadi
Populacija divljih životinja na Zemlji se smanjila u proseku za 69 odsto za nešto manje od 50 godina, prema vodećoj naučnoj proceni, dok ljudi nastavljaju da krče šume, konzumiraju van granica planete i zagađuju u industrijskim razmerama.
Od otvorenog okeana do tropskih prašuma, obilje ptica, riba, vodozemaca i gmizavaca je u slobodnom padu, opadajući u proseku za više od dve trećine između 1970. i 2018. godine, prema Svetskom fondu za divlje životinje (VVF) i Zoološkom društvu iz Londona koji objavljuju dvogodišnji izveštaj Žive planete. Pre dve godine brojka je bila 68 odsto, pre četiri godine bila je 60 odsto.
Mnogi naučnici veruju da živimo kroz šesto masovno izumiranje – najveći gubitak života na Zemlji od vremena dinosaurusa – i da ga pokreću ljudi.
Ukupno 89 autora izveštaja pozivaju svetske lidere da postignu ambiciozan sporazum na samitu o biodiverzitetu Cop15 u Kanadi ovog decembra i da smanje emisije ugljenika kako bi se globalno zagrevanje ograničilo na ispod 1,5 stepeni ove decenije kako bi se zaustavilo naglo uništavanje prirode.
Indeks žive planete kombinuje globalnu analizu 32.000 populacija od 5.230 životinjskih vrsta kako bi se izmerile promene u obilju divljih životinja na kontinentima i taksonima, stvarajući grafikon sličan indeksu života na Zemlji.
Region Latinske Amerike i Kariba — uključujući Amazoniju — zabeležio je najveći pad prosečne veličine populacije divljih životinja, sa padom od 94 odsto za 48 godina. Tanja Stil, izvršna direktorka VVF-UK, rekla je: „Ovaj izveštaj nam govori da je najveći pad zabeležen u regionu Latinske Amerike, gde se nalazi najveća prašuma na svetu, Amazon“.
„Stope krčenja šuma tamo se ubrzavaju, lišavajući ovaj jedinstveni ekosistem ne samo drveća već i divljih životinja koje zavise od njih i sposobnosti Amazona da deluje kao jedan od naših najvećih saveznika u borbi protiv klimatskih promena.
Afrika je imala drugi najveći pad od 66 odsto, zatim Azija i Pacifik sa 55 odsto i Severna Amerika sa 20 odsto. Evropa i Centralna Azija doživele su pad od 18 odsto. Ukupan gubitak sličan je nestanku ljudske populacije Evrope, Amerike, Afrike, Okeanije i Kine, navodi se u izveštaju.
Istraživači naglašavaju povećane poteškoće sa kojima se životinje kreću kroz kopnene pejzaže jer su blokirane infrastrukturom i poljoprivrednim zemljištem. Samo 37 odsto reka dužih od 1.000 kilometara i dalje slobodno teče celom svojom dužinom, dok je samo 10 odsto svetskih zaštićenih područja na kopnu povezano.
Budući padovi nisu neizbežni, kažu autori, koji među prioritetne oblasti ističu Himalaje, jugoistočnu Aziju, istočnu obalu Australije, planine Albertin Rift i Istočni luk u istočnoj Africi, kao i basen Amazona.
Guardian / Afera – A. Chatten
