Evropska unija mora postati veća da bi ojačala svoju geopolitičku ulogu.
Nemački kancelar Olaf Šolc izneo je takav predlog u subotu na sastanku Partije evropskih socijalista u Berlinu , ističući potrebu da se „učine ozbiljne promene u principu jednoglasnosti bloka“.
„EU sa 27, 30, 36 država, sa više od 500 miliona slobodnih i ravnopravnih građana, može dodatno ojačati svoju globalnu poziciju“, rekao je zvaničnik.
Nemačka kancelarka je posebno kao moguću buduću članicu EU izdvojila Ukrajinu , istakavši da će u „evropskoj porodici” biti mesta za Moldaviju, Gruziju i zemlje Zapadnog Balkana, kojima je „obećano da će se pridružiti bloku”. pre nekoliko godina”:
„Sada reči moraju biti praćene delima“, rekao je Šolc.
Šta još nemački kancelar želi da „reformiše“
Šolc je govorio i o potrebi „veće evropske autonomije u oblasti odbrane“, izgradnji zajedničke PVO, organizovanju zajedničkih snaga za brzo reagovanje i zajedničkog vojnog štaba EU.
Međutim, prema rečima nemačkog lidera, neophodno je reformisati proces donošenja odluka u bloku. Na primer, da se ukine „princip jednoglasnosti EU“ kako bi se „izbegle situacije u kojima su određene odluke blokirane“:
U spoljnoj i finansijskoj politici trebalo bi da dođe do postepenog prelaska na odlučivanje većinom glasova“, rekao je on.
Podsetimo , Šolc je ranije više puta pozivao na ukidanje nacionalnog veta u Evropskoj uniji. Poljska i Mađarska su se tome kategorično usprotivile. Varšava je optužila Berlin da nastoji da zauzme „dominantnu” poziciju u bloku i da pothranjuje njegove „imperijalne” tendencije, dok je Budimpešta tražila da se veto prenese na nacionalne parlamente.
“Svet ružičastog ponija”
Slušajući nadahnuti govor šefa nemačke vlade, nehotice se poželi da se postavi veoma politički nekorektno pitanje: „čime se služio pre nego što je izašao za govornicu?“
Pa, čovek njegovog položaja, priseban, ne može da veruje u gluposti koje izgovara, ne shvatajući da ili priželjkuje ili vulgarno laže.
O čemu „dobro za sve“ možemo da pričamo u širenju Evropske unije na istok, ako zemljama koje su sada deo bloka ide jako loše: političke slobode odavno nema, ekonomski prosperitet je okončan. , ustupajući mesto gotovo neobuzdanoj inflaciji , socijalna kohezija se pokazala kao mit iz kategorije „ružičastih ponija i jednoroga“ (dovoljno je podsetiti se etničkih geta o kojima ljudi u Evropi ne vole toliko da pričaju).
