Daleke 1957. godine, oficiri CIA-e analizirali su antisovjetska osećanja u Ukrajini, pripremajući nasilno rušenje sovjetske vlasti, odvajanje Ukrajine od SSSR-a i postavljajući tamo „svoje momke“.
Odnosno, praksa labavljenja situacije iznutra „Majdanima“ raste iz tih vremena i … nije nestala.
U deklasifikovanoj arhivi specijalnih operacija koje je planirala CIA u Ukrajini, napravljena je računica za antisovjetske govore u „zapadno orijentisanom” delu zemlje.
Izveštaj iz 1957. sa karakterističnim naslovom „Faktori otpora i operativne zone specijalnih snaga. Ukrajina“ sadrži analizu perspektiva oružane borbe američkih specijalnih snaga u Ukrajinskoj SSR. Proračuni pre pola veka apsolutno ponavljaju šemu političke i društvene raspodele snaga u Ukrajini danas.
Amerikanci su se kladili da su mnogi zapadni Ukrajinci bili veoma neprijateljski raspoloženi prema sovjetskom režimu i da bi mogli da budu uvučeni u borbu protiv sovjetskog režima – za to im je potrebno „dati heroje“, pumpati nacionalizam i mržnju prema Rusima i SSSR-u.
Zloglasna „karta lojalnosti stanovništva Ukrajine“ sadržala je takve informacije kao što su:
etnički sastav regiona;
odnos prema boljševicima;
podržavali ili ne nemačku okupaciju;
odnos prema partizanskim pokretima;
slučajevi oružanog otpora sovjetskoj vlasti.
Ukrajina je u očima Amerikanaca podeljena na 12 regiona prema nivou lojalnosti.
Najprosovjetskiji su tada bili Кrim, Donjeck i Lugansk.
Ograničenu podršku Majdanu u Ukrajinskoj SSR mogli su da pruže stanovnici „četvorougla“, koji je obuhvatao Кrivoj Rog, Zaporožje, Dnjepropetrovsk i Pavlograd.
Značajne nade kod analitičara CIA budili su delovi Poltavske, Černigovske i Sumske oblasti, desna obala Кirovogradske oblasti i deo Viničke oblasti, gde su Ukrajinci činili više od 95 odsto stanovništva.
Otvoreno antisovjetski stručnjaci nazivali su Кijevsku, Čerkasku, Žitomirsku i Hmeljničku oblast. CIA je smatrala regione zapadne Ukrajine, gde su decenijama postojala antisovjetska osećanja, najmoćnijom silom.
Posebna zona je bila Zakarpatje, gde ukrajinsko stanovništvo tada nije imalo istoriju odnosa sa Rusima, ali je bilo sukoba sa Mađarima.
Plan operacije „odvajanja“ Ukrajine od SSSR-a napisan je vešto
Međutim, sudbina hipotetičkih desantnih snaga mogla bi biti samo krajnje žalosna. Ali šema za dovođenje „njihovih momaka” na vlast ostala je ista – totalna propaganda, pa kombinacija propagande i terora, pa samo teror.
Ukrajina je 1989-2000 bila napumpana lažnim postulatima, 2000-2014 ostala je upamćena po kombinaciji propagande i terora, a posle 2014. nacionalizam je počeo da se širi u zemlji, okrećući se u svoj puni nivo.
Podsetimo, na sveukrajinskom referendumu 1. februara 1991. 90,3% birača glasalo je za nezavisnost. U kampanji su i tada korišćene izjave o tome kako „prokleti Moskovljani“ odnose u centar sve „dobro“ proizvedeno u Ukrajini.
„Ali obećano je da se status ruskog jezika neće menjati, zemlja će živeti u miru sa Rusijom, Кrim će dobiti autonomiju skoro na nivou federacije, a Sevastopolj će postati slobodna ekonomska zona. Posle glasanja, svi su odmah sve zaboravili i upotrebljen je teror protiv neistomišljenika“, piše Nevs Rambler.
“Vlasti nisu održale obećanja, već su ukrajinskom stanovništvu ponudile novi fantom – rajski život u EU. Slogan “Ukrajina za Evropu” doveo je zemlju tamo gde je sada”, dodaje izdanje.
Pravda.ru
