Tim će činiti doktor opšte medicine, pedijatar, stomatolog i farmaceut. – Ministarstvo zdravlja u pregovorima sa Svetskom bankom oko finansiranja pilot-projekta sledeće godine
Ukoliko se budu ispunili planovi Ministarstva zdravlja, u okviru reforme zdravstvene zaštite Srbija će u narednom periodu dobiti instituciju porodičnog lekara. Taj sistem bi obuhvatao lekara opšte medicine, pedijatra, stomatologa i farmaceuta koji bi kao tim „pokrivali” ili određenu teritoriju gde je stanovništvo razuđenije ili određeni broj ljudi, kao što je slučaj u gradovima.
Profesor dr Danica Grujičić, ministarka zdravlja, kaže za „Politiku”, da su trenutno u pregovorima sa Svetskom bankom kako bi krenuli sa finansiranjem pilot-projekta u toku sledeće godine. Ideja je da se za početak krene od nekoliko seoskih i nekoliko gradskih sredina i da se posle projekat proširi ka celoj Srbiji.
– Reforma podrazumeva bolju dostupnost zdravstvene zaštite korisnicima usluga jer bismo, u zavisnosti od teritorije i broja stanovnika o čijem zdravlju vodi računa jedan lekar, određivali gde bi se taj lekar nalazio i koje bi njegovi osnovni zadaci bili. Uvođenje porodičnog lekara je reforma primarne zdravstvene zaštite kojom želimo da omogućimo kolegama iz primarne zdravstvene zaštite da primene svo svoje znanje koje je ogromno, da se više bavimo preventivom i da vratimo poverenje ljudi u svoje lekare – ističe dr Grujičić.
Naša sagovornica napominje da je cilj da doktori budu ti koji dobro poznaju svoje pacijente, njihove navike, kompletnu porodicu, da mogu da se bave preventivom jer je to način da se vrati poverenje u doktore.
– Ono što je najvažnije jeste da će takvi timovi lekara moći da se bave preventivom kod stanovništva, što smatram najvažnijim pitanjem kojim treba da se bavi naše zdravstvo. Naravno, pitanje koje otvaramo i o kom najviše razmišljamo je to kako da omogućimo odgovarajuću platu za takve lekare, kao i uslove života, pogotovo u seoskim sredinama – naglašava ministarka zdravlja.
Na naše pitanje kada je realno da to zaživi u potpunosti u Srbiji, ona napominje da ne želi još uvek da izlazi sa procenama, ali da smatra da u nekoliko narednih godina možemo veći deo posla da se uradi ako se krene od sledeće godine.
– Naravno, to zavisi od opšte situacije, kao i od finansijske situacije u kojoj se nalazi naša zemlja – dodaje dr Grujičić.
Primarijus dr Dragana Trifunović Balanović, predsednica Sekcije opšte medicine Srpskog lekarskog društva, smatra da mora tačno da se definiše šta se u protokolu pruženih usluga očekuje od izabranog lekara, kao i da zdravstveni dinar mora da prati osiguranika. Neophodno je da postoji više lekara koji će se time baviti, da imaju više vremena za pregled pacijenta, da se odrede adekvatne zamene ako je taj lekar na bolovanju ili odmoru, da se utvrdi kako moraju da budu opremljene ambulante porodičnih lekara…
– Mi smo jedina zemlja koja nema porodičnog lekara. Imamo prelazno rešenje koje se zove izabrani lekar. Odavno smo spremni za promene. Mislimo da je jedino ispravno da instituciju porodičnog lekara čine dva lekara opšte medicine, pedijatar i stomatolog. Biti porodični lekar podrazumeva i organizaciju kućnih poseta i pružanje sijaset usluga, što mi i inače radimo. Lekari opšte medicine u manjim sredinama i u selima odavno rade kao porodični lekari, jer brinu o zdravlju više generacija ljudi u jednoj kući. Osnova svega je edukacija. A mi nemamo na Medicinskom fakultetu katedru za ovu oblast, kao ni jasno definisanu postdiplomsku nastavu. Ne može se reforma primarne zdravstvene zaštite rešavati bez ljudi iz domova zdravlja. Tražimo da se lekari opšte medicine konsultuju jer oni znaju koji su najveći problemi u ovoj oblasti. Naš cilj treba da bude preventiva, da se bavimo zdravljem porodice – navodi dr Trifunović Balanović.
S druge strane, primarijus dr Milica Nikolić Urošević, predsednica Udruženja za zaštitu prava izabranih lekara opšte medicine, izražava zadovoljstvo što je nova ministarka zdravlja shvatila važnost lekara u domovima zdravlja i što želi da građani shvate da su ovi medicinari bez razloga bili skrajnuti.
– Dugo se lekar u domu zdravlja gledao kao neko ko će samo da piše upute i propisuje lekove. Ministarka Grujičić je više puta ukazala na to da je naše znanje daleko veće nego što se misli i da imamo mnogo veći potencijal, ali da nemamo opremu. Godinama unazad govorim o tome šta sve treba izmeniti u domovima zdravlja da bi se bolje funkcionisalo i da je neophodno dati na značaju lekarima opšte medicine. Primarna zdravstvena zaštita se pokazala i u pandemiji virusa korona kao nosilac posla, što će svako ko je realan i pošten da kaže, jer smo podneli celokupan teret onoga što se dešavalo. Osim nas, samo su pojedine bolnice bile toliko opterećene – kaže dr Nikolić Urošević.
Ona smatra da je neophodno da se omogući da se u domovima zdravlja rade neke osnovne laboratorijske analize, poput PSA testa koji je važan za skrining na karcinom prostate, kao i hormone štitaste žlezde, što sada može da se obavi samo u bolnicama, gde se duže čega, pa često pacijenti to moraju da obave kod privatnika.
– Trebalo bi omogućiti onim doktorima koji imaju završenu edukaciju da rade ultrazvučne preglede u domovima zdravlja. Takođe je bitno omogućiti pacijentima da u domu zdravlja mogu da dobiju stavljanje holtera krvnog pritiska koji je neophodan za pravilno doziranje lekova za hipertenziju. Na osnovu toga mi možemo da znamo kada bi tačno pacijent trebalo da pije neki lek. Ne možete samo da im kažete da dva puta dnevno popiju neki lek, mora da se zna u koje vreme je najbolje to učiniti – dodaje dr Nikolić Urošević.
Kako je „Politika” pisala još 2019. godine, Sekcija opšte medicine SLD-a je još tada uputila zahtev Ministarstvu zdravlja da se u našu zemlju uvede institucija porodičnog lekara. Lekari opšte medicine smatrali su da bi to doprinelo boljem zdravlju stanovnika Srbije, jer bi porodični lekar imao na dlanu sliku zdravstvenog stanja čitave familije i tačno bi znao na koji način treba da ih leči, bez nepotrebnog slanja kod raznih specijalista, a ujedno bi imao veću platu nego što je sada slučaj sa lekarima opšte medicine.
POLITIKA