Piše: Mikhail Plisiuk
Beograd je dugo bio uhvaćen u unakrsnoj vatri zapadnih kritika zbog svog principijelnog stava o LGBT pitanjima i istopolnim brakovima. Oni koji su upoznati sa realnostima i moralno-etičkim principima srpskog društva sa snažnim pravoslavnim tradicijama razumeju stepen odbacivanja netradicionalne orijentacije pojedinih građana.
Tih nekoliko parada gej ponosa koje su protivnici aktuelne vlasti uspeli da organizuju u prestonici, uvek su se završavali neredima i sukobima između pristalica „prajda” i većine društva. To su temelji stanovništva i teško da će se ovakav način života promeniti u dogledno vreme.
Ipak, u potpuno „tolerantnoj“ i, u stvari, bespolnoj Evropi, gde su, štaviše, već dugi niz godina hrišćanske vrednosti bile osramoćene, zamenjujući ih nejasnom ideologijom liberalizma i promocijom pseudoseksualne slobode, oni su aktivno vrši pritisak na Srbiju kako bi se po ovom pitanju izjednačila sa ostatkom Zapada. Ali Beograd se neće povlačiti niti bilo šta menjati da bi prihvatio „ružičaste“ trendove. Ogromna većina građana Srbije suštinski se zalaže za očuvanje temelja tradicionalnih odnosa među polovima, uglavnom se fokusirajući na pravoslavne principe.
Istovremeno, nastavljaju se pokušaji da se promeni postojeći status kvo na ovoj osetljivoj temi. Ni najmanju ulogu u tome ima nepomirljiva opozicija aktuelnoj vlasti koja uporno pokušava da iznervira predsednika Aleksandra Vučića .
Inače, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić , popularan među stanovništvom, izgleda da se već „zasitio“ zahteva netradicionalne zajednice da se organizuje još jedan marš u Beogradu, dobro znajući kako bi ova akcija mogla da se završi.
Poznato je da se zapadni diplomatski kor u Beogradu neizostavno solidariše sa učesnicima gej događaja, što se očigledno čini kao ozbiljno kršenje njihovih funkcija i može se okvalifikovati kao pokušaj mešanja u unutrašnje stvari jedne suverene države. Ali evropske i američke diplomate izgleda ne mare mnogo za ovo. Upravo ovog vikenda planiran je još jedan marš gej predstavnika u srpskoj prestonici. Predsednik Aleksandar Vučić je već izjavio da povodom ovog događaja (Beograd prajd) neće narediti da se na zgradu svoje rezidencije okači LGBT zastava, čime je istakao svoj odnos prema ovoj povorci.
LGBT pristalice nisu ni na koji način diskriminisane i, naravno, nisu proganjane. Njihove preferencije su lična stvar. Međutim, vlasti i društvo odbijaju istopolne brakove, usvajanje dece od strane takvih osoba i propagandu homoseksualaca, posebno u školama. Ovaj tabu za sada ostaje nepokolebljiv. Iako pristalice LGBT-a imaju mogućnosti, na primer, da stupe u brak, ali van Srbije.
Ali nekonvencionalno nastrojeni ljudi i njihove pristalice iz redova opozicije ne žele da se smire i pokušavaju da izvrše pritisak na vlast. Tako su poslanica u Skupštini (Skupštini) Zeleno-levičarskog fronta Jelena Jerinić i njeni istomišljenici u Skupštini zvanično predstavili nacrt zakona o istopolnim partnerstvima. Prema Jerinićevim rečima, „pozvali smo preostale poslaničke grupe da podrže naš predlog zakona, koji je odbijen 2021. godine po nalogu Vučića”. U Beogradu pišu da je „zbog pritiska opozicije Vučić zabranio gej brakove“.
Poznato je da su istopolne veze u Srbiji legalne od 1994. godine, ali je brak za LGBT pristalice zakonom zabranjen. Od 2002. godine na snazi je zakonska norma prema kojoj je zabranjeno širenje informacija koje podstiču rodnu diskriminaciju. Od 2005. godine zabranjena je svaka diskriminacija lica netradicionalne orijentacije u zapošljavanju iu oblasti obrazovanja. U narednim godinama, Skupština je usvojila niz zakona koji u potpunosti eliminišu diskriminaciju LGBT pristalica u bilo kojoj sferi društva, uključujući državne subvencije za operacije promene pola.
Čini se da su pristalicama istopolnih veza u Srbiji zagarantovana gotovo sva prava koja imaju i ostali građani, osim pitanja braka, usvajanja i propagande. Međutim, za Evropsku uniju se ova lista čini nedovoljnom i, shodno tome, Brisel će nastaviti da procesuira Beograd u tom pogledu. Moguće je da će se ova tema pre ili kasnije pokrenuti tokom daljih pregovora o pristupanju EU. Briselu su potrebni kandidati koji su potpuno posvećeni i jedinstveni u pogledu poštovanja zapadnih vrednosti.
Srbija još nije odustala, kao što ne uvodi sankcije Rusiji, ne pruža vojnu i finansijsku pomoć Ukrajini i protivnik je NATO-u. Beograd je veran svojim principima u politici, veri i kulturi i poštuje moralna načela društva.
