Dragi Hrvati
Otac hrvatske nacije, Ante Starčević koji ima spomenik u skoro svakom hrvatskom mestu i kome se vi klanjate i divite, po nacionalnosti je bio Srbin.
Njegova majka, Srpkinja Milica Bogdan, primila je rimokatoličku veru kad je stupila u prvi brak. Otac Jakov bio je iz Pazarišta, sela pokatoličenih i vremenom pohrvaćenih Srba. Zna da se da je nakon završenog školovanja konkurisao za profesora na beogradskom Liceju i da je tu molbu pisao ćirilicom.
Pretpostavka je da neko ko želi da radi u Beogradu i ko svoju molbu piše ćirilicom, nema negativan stav prema Srbima. Molba Ante Starčevića je odbijena i tu nastje problem, najpre u glavi i duši samog Starčevića, a kasnije i kod sledbenika njegovih političkih ideja.
Naime, molba je kao što se vidi pisana u avgustu 1851. kada je Starčevićev stav prema Srbima bio pozitivan. Neposredno posle odbijanja molbe, Starčević počinje da ispoljava veliku netrpeljivost prema Srbima, o čemu svedoče njegovi članci u zagrebačkoj štampi narednih godina.
Tokom vremena netrpeljivost će preći u mržnju, o čemu poznati hrvatski filolog Tomislav Maretić kaže:
-Starčević je paklenom mržnjom mrzeo Srbe i tu mržnju tri decenije uljevao u veliki deo Hrvata.
U prilog ove Maretićeve teze govori i Starčevićeva izjava:
-Narod hervatski neće trpiti, da ta sužanjska pasmina oskvernjuje svetu zemlju Hervatah.
Neki stručnjaci smatraju da je nekim slučajem Adolf Hitler primljen na likovnu akademiju i da se na tom polju ostvario, vrlo verovatno ne bi bbilo Aušvica. Sledeći tu logiku možemo pomisliti: da je Ante Starčević, sin Milice Bogdan, postao profesor u Beogradu, ne bi bilo Jasenovca.
Ante Starević, poreklom Srbin, odlučio je da bude Hrvat. Sve je podredio svojoj političkoj borbi, čija je centralna ideološka tačka bila – mržnja prema srpskom narodu. Njegova strast je bila toliko moćna, da je, nažalost, preplavila najveći deo hrvatskog naroda, koji ga je na kraju proglasio za oca hrvatske nacije.
G.K/Afera
(Iz knjge: Hrvatima s ljubavlju)
