Piše: Tomo Lovreković
Frankeštajn je stvaran, a ne izmišljen lik. Svako ko misli da nije reč o pukoj fikciji, morao bi zaviriti u Prištinu i uveriti se da ga surova realnost demantuje.
Aljbin Kurti izvučen je iz naftalina i izmišljen kao prosečno strašilo, kosovarski Šešelj – ekstremista koji će na populizam uvek dobiti većinu, a onda će u trgovini izgubiti i služiti da zaplaši i svoje i tuđe.
U SI sistemu jedinica, komotno bi se mogao dodati kao mera discipline.
Problem, međutim, nastaje kada se to čedo iz zapadne epruvete, otrgne kontroli, pa čak i okrene protiv gazde – mimo svih planova i očekivanja, Kurti je postao suvereni vladar kvazi tvorevine Kosovo.
Za neupućene, ovo nije čudo – prosečni Albanci su nezadovoljni, loše žive. Neki od njih i otvorenu plaču za Slobom. Od privrede imaju „auto lerije“ (auto perionice), a od primanja – spomenice, prvoboračke, dok se tajkuni bogate. Porodice se rasturaju, porodične vrednosti gube, emigracija je sve brojnija.
Među takvima, on deluje sasvim iskreno – retorika mu drugačija, nastup mu drugačiji, obećanja su mu drugačija. More lažova i izdajnika, kao u petooktobarskoj poplavi u Srbiji, iznedrili su njega kao heroja. Lažnog, ali dobro.
Aljbin Kurti nikada nije držao pušku. Aljbin Kurti nije hteo iz srpskog zatvora, ni posle abolicije. Aljbin Kurti je hteo biografiju za ono što sada jeste. I Aljbin Kurti ima jedan veliki problem.
Da ga osim građana terorističke kvazitvorevine Kosovo niko neće: Zapadu nije pod kontrolom, Srbiiji nije kooperativan, a NATO-u je previše rizičan.
Da, popustiće Kurti „tatama“ sa Zapada, na telefonski poziv u kojem će mu biti objašnjeno da je Vučić previše ozbiljan državnik, a on previše mali i nebitan, ali će sutra napraviti odmah novi problem.
Da odgovorimo na pitanje iz naslova: megaloman Kurti može svašta, ali Kurti predviđen za poslušnika, kao što je i svaki šiptarski lider, ne može ništa, ili makar ne može bez amina, a amin je sve teže dobiti jer je Beograd sa Vučićem sve moćniji.
Šta je, dakle, Kurtijeva budućnost? Da bude prošlost! To, dakako, znaju i naše vlasti i zato se previše ne uzbuđuju. Čak i kada bi da izazove rat – jer i za rat treba dozvola. A onima koji je potpisuju, to nikako nije potrebno. Baš kao što im je njihov Frankeštajn suvišan…
A, naredni? Naredni će igrati kako mi sviramo. Blizu je!
