Piše: Gradiša Katić
Hitlerova lična biblioteka, a to malo ko zna ne samo kod nas nego i u svetu, imala je više od 16. 300 knjiga! Iako je bilo puno nedostataka u njegovom formalnom obrazovanju, Hitler je imao nezasitu potrebu za čitanjem. Moglo bi se reći da je jedna od najomiljenijih Hitlerovih knjiga – Per Gint.
Možete pretpostaviti gde su, na kraju, završili najvredniji primerci iz ove biblioteke (oko 1.200 komada). Pa naravno u američkoj Kongresmenskoj biblioteci u Vašingtonu. Na Univerzitetu Braun – Rod Ajlond nalazi se još 80 Hitlerovih knjiga, nakon što ih je iz njegovog berlinskog bunkera u proleće 1945. uzeo Albert Aronson, jedan od prvih Amerikanaca koji je ušao u ovaj grad posle nemačke kapituacije. Ovde se nalazi primerak Majn kampfa sa Hitlerovim eks librisom, Analiza Vagnerovog Parsifala, Istorija kukastog krsta, zatim knjige iz spiritualizma i okultizma uključujući i monografiju o Nostraddamusovim proročanstvima.
Ostale knjige se nalaze u nekoliko nemačkih biblioteka, ali i u javnim i privatnim kolekcijama širom Evrope i SAD.
Adolf je knjige kupovao čak i na frontu tokom Prvog svetskog rata dok je služio u kurirskoj jedinici RIR16. Na primer Ozbornovu knjigu O istoriji arhitekture Berlina. Kako je sam Hitler tvrdio, čitao je najmanje jednu knjigu za noć, a da je zaista puno čitao vidi se po mnogim zabeleškama na marginama istih.
U detinjstvu je čitao najveća dela svetske književnosti: Robinzona Krusa, Čiča Tominu kolibu, Guliverova putovanja, Don Kihota. „Svaka od tih knjiga je veličanstvena ideja za sebe“, rekao je kasnije on. Omiljeni pisac u tom periodu bio mu je Karl Maj: „Oborio me s nogu. Odmah sam zagnjurio u njegova dela, posledica su bile loše ocene u školi“, ispričao je jednom Adolf.
U mladosti je bio „opsednut“ biografijama Gaj Julije Cezara i Fridriha Velikog.
Imao je i sabrana dela Šekspira, u specijalnom povezu, smatrao ga je boljim od Getea i Šilera u svakom pogledu.
Istoričar Timoti Rajbak koji je godinama obilazio biblioteke sa Hitlerovim knjigama i objavio veoma zanimljivu knjigu pod naslovom Hitlerova lična biblioteka koja je prevedena i na srpski jezik smatra da dve trećine knjiga iz svoje biblioteke Hitler nikada nije ni video a kamo li čitao, ali da ima i mnogo ličnih primeraka koje je Hitler baš proučavao i obeležavao.
Generalno sve knjige iz Hitlerove lične biblioteke mogu se podeliti u tri grupe:
Prvo, vojni deo koji sadrži oko 7.000 knjiga uključujući knjige o Napoleonovim pohodima i ratovima svih pruskih kraljeva, o životima svih nemačkih i pruskih vladara, i knjige doslovno o svim vojnim pohodima u istoriji. Tu je i Ruzveltovo delo o Špansko-američkom ratu.
Drugi deo od 1500 knjiga pokriva umetničke teme: arhitekturu, pozorište, slikarstvo, vajarstvo, muzika…
Treću grupu čine dela iz astrologije, religije, okultizma…
Ovde treba ubrojiti i oko 1 000 knjiga iz čiste beletristike od kojih su mnoge čisto „smeće“. Takođe, vidno mesto zauzimaju i knjige o antisemitizu, odnosno knjige koje za sva zla ovog sveta, a naročito Nemaca, okrivljuju upravo Jevreje.
Može se primetiti da je u biblioteci Firera bilo njmanje knjiga klasika i lepe književnosti. A poseban kuriozitet je da je posle preuzimanja Nacionalsocijalističke radničke partije na poleđini članske knjižice stajala preporuka koje knjige treba da pročita svaki član ove partije.
Napokon, Hitler je i sam napisao knjigu Majn kampf (Moja borba) od koje se obogatio zaradivši, po proceni bankara, preko 30 miliona zlatnih rajhstag maraka. To je iznosilo oko 20 miliona dolara po zvaničnom kursu. Sve pare je uložio u kupovinu dijamanata koje je držao u sefu koji je bio ugrađen u zidu njegove kuće.
Uprkos ogromnoj ljubavi prema pisanoj reči, Adolf Hitler će ostati upamćen i kao čovek koji je zabranjivao pa čak i spaljivao knjige.
