Pre trinaest godina, u selu Klokočevcu u blizini Donjeg Milanovca, obrela se Bugarka Albena da bi kod tamošnje vračare, Rusanke Mihajlović izučila crnu magiju, pa da posle po Bugarskoj na lak način zarađuje novac. Baba u Klokočevcu joj je poverovala i u kući pružala gostoprimstvo četiri meseca, a onda je Albena nestala, pokupivši joj najdragocenije stvari.
Vračara je danima spravljala opasne čini odbegloj učenici da bi ova, samo posle dva meseca, jedva izvukla živu glavu iz saobraćajne nesreće koja se dogodila samo desetak kilometara od vračarske kuće. Nažalost, te iste zime, i vračara je nestala sa spiska živih.
Rusankin unuk Dragan Mihajlović: VELIKI VLAŠKI MAG IZ KLOKOČEVCA KOD MAJDANPEKA 063/8284812
Neznani gost
Jedne oktobarske noći 1995. godine, iz kuće vračare Rusanke zauvek je nestala Bugarka Albena (bar kako joj se predstavila) i odnela pozlaćeni ženski ručni sat, kristalnu vazu, servis za rakiju, žensko odelo, četiri vezene bluze, dva džempera, šest dukata, tristotine osamdeset nemačkih maraka i sedam stotina dinara.
Rusanku smo zatekli kod kuće, tačnije, na zastakljenoj verandi. Nije trebalo da je podsećamo na ono što se nedavno dogodilo u njenoj kući, jer je i bez našeg pitanja počela da govori o tome što ju je zadesilo i kako je to sve podnela.
– Bilo je to u ranu zoru, posle drugih petlova – započela je Rusanka svoju zanimljivu priču – kad sam začula nečije dozivanje ispred svoje kapije. Bila je to nepoznata mlada žena i pomislila sam da se radi o nekoj mušteriji, koja je došla prvim jutarnjim autobusom. Pozvala sam je da uđe i kad je progovorila, shvatila sam da nije dobro pričala srpski. To sam joj i rekla, a ona je kao iz topa odgovorila da hoće nešto ozbiljno sa mnom da razgovara. Odvela sam je na verandu, gde sam do kraja saslušala njenu priču i zahtev.
Rusankin unuk Dragan Mihajlović: VELIKI VLAŠKI MAG IZ KLOKOČEVCA KOD MAJDANPEKA 063/8284812
Kako mi je rekla, dugo se po Krajini raspitivala o nekoj vračari, pa je u Negotinu saznala za mene i obrela se pred mojim vratima. Nije želela da joj mađijam ili bajem, jer nije imala probleme, ali me je zamolila da je primim na nekoliko dana i podučim svojim tajanstvenim rabotama.
U početku mi je bilo sve to sumnjivo, ali moj muž Ljuba se odmah smilovao, ubeđujući i mene da je primimo, jer mi ne preti kao konkurencija, a baviće se vračanjem i bajanjem u Bugarskoj. Sama je predložila da mi za kiriju plaća pedeset nemačkih maraka, povremeno pomaže u bašti i na njivi i održava kuću.
– Rekla je da se zove Albena. To sam dobro zapamtila, jer sam je tako zvala četiri meseca. Rodom je bila iz nekog sela kod Vidina. Pasoš joj nisam tražila, i to je moja najveća greška, inače bih je brzo pronašla. Čovek se uči dok je živ, pa tako i ja, do svojih šezdeset dve godine, nisam naučila da na svetu postoje lopovi i prevaranti. Nisam prihvatila da je Bog zna kako obučavam, jer to nisam radila nikad, ali sam joj rekla da sedi, ćuti i gleda kako ja radim, pa da sve to zapamti.
I tako je svakodnevno gledala po desetak raznoraznih slučajeva, naslušala se jezivih i surovih ispovesti i beležila moja bajanja i vratke. Zapisivala je svaku basmu i svaku moju reč. Najteže mi je bilo to što sam morala sa vlaškog da joj prevodim na srpski, a basme u prevodu izgube na originalnom smislu i sadržini.
Priznajem, obe smo se oko toga namučile: ja kod prevoda, a ona kod zapisivanja. Ali, bilo je radnji koje su se ponavljale, pa nam je tu bio spas. Posle nedelju dana, sve je počelo da se vrti u krug, pa nije imalo više potrebe za zapisivanjem i tumačenjem. Tako je moj neznani i iznenadni gost polako ali sigurno shvatao i učio đavolje rabote. Naravno, uz te basme, morale su se istovremeno izvoditi i druge tajanstvene radnje, počev od kućnog praga, preko bunjišta i guvna, pa sve do Porečke reke.
(VELIKI VLAŠKI MAG IZ KLOKOČEVCA KOD MAJDANPEKA 063/8284812)
