Piše: Tomo Lovreković
Kada neko pomisli da je Zapad naivan, mora shvatiti jednu neverovatnu
i zapanjujuću činjenicu: najruskija zemlja, majka ruske civilizacije i
koren te moćne države, postala je najantiruskija tvorevina, kolevka
rusofobije i rasadnik histerije protiv te države.
Transformacija od Kijevske Rusije do Majdanske hunte dakako je
složena, kompleksna i viševekovna, ali njena završna faza zapravo
pokazuje svu savršenost imperijalističke NATO mašinerije. Relativno
jeftino, jeftinije nego što je to bio slučaj u beogradskom puču,
stigli su za svega par meseci od bratstva i jedinstva do spaljivanja
živih Rusa u Odesi i zabranjivanja ruskog jezika.
Oni koji su se opirali, poput Janukoviča, svesni da je Moskva jedna od
dve komore ukrajinskog srca, završili su razvlašćeni, umalo linčovani
i na spisku za odstrel. Oni koji su bili voljni živeti u zlatnom
kavezu, malo iznad drugih jeftinih papagaja i dobijati nešto bolju
zob, nagrađeni su kao Zelenski! Doduše, sa oročenim rokom trajanja pre
nego što budu pušteni niz vodu. Šta papagaj zna o ruku trajanja, zar
ne?
U prelomnim momentima, kada se bira da li će svet biti multi, bi ili
unipolaran i ako je ovo poslednje ko je vlasnik tog jedinog pola moći,
balkanska brava se nalazi u Srbijji. Trenutno se i otvara i zatvara
samo na srpski ključ, zbog čega su planetarni ključari i po potrebi
kalauz majstori veoma nezadovoljni.
Oni sa zapadne strane te kapije, na različite načine stavljaju pred
Vučića veoma jednostavne izbore. Ili ćeš biti Janukovič ili ćeš biti
Zelenski, kao Vučić nam ne trebaš i smetaš. Ti izbori se ne iznose baš
tim rečima, već nešto drugačijim, a još više se iznose konkretnim
delima: montiranim i iz ambasada poguranim nasilnim protestima,
zapaljivom retorikom Hrvata, Kosovara, Bošnjaka, opozicijom koja je do
juče bila desno, a danas može i levo i pogura je u parlament, najezdom
navodnih ekologa, pritiskom na porodicu, pritiskom na saradnike,
nelegalnom medijskom okupacijom srpskog TV neba…
Za razliku od ponuđenih izbora, Vučić je pametniji, mudriji i
hrabriji, s tim da neće dozvoliti da hrabrost pređe u ludost, pa da
ludost pojedinca plaćamo kolektivno. To smo već doživljavali sa nekim
lošijim igračima.
Za razliku od Janukoviča, on zna da su obe komore srpskog srca –
srpske i zna da je Majdan pretnja, ali da je naš, a ne tuđ narod
najveća brana. Zna da su mir i stabilnost prioritet. Za razliku od
Zelenskog, on ne želi kavez, ne želi ni najskuplju zob iz ruke koja
nije Srpska i savršeno je svestan da takvi imaju rok trajanja nešto
duži od sezone na primorju.
I zato, kada mu i jedni i drugi kažu, biraj, Janukovič ili Zelenski –
Vučić bira da bude Vučić. I dok je tako, dobro je. Jer dotle su
ključevi naše kuće, samo naši, a drugi nek se nose sa svojim
problemima. Ukrajinski model za Srbiju, dok je on čvrst, a mi pametni,
ostaće samo nacrt u ambasadama. Onaj u folderu: neostvareno.
Happy
4
Sad
0
Excited
1
Sleepy
0
Angry
0
Surprise
0
