Mnogi ljudi u današnjem svetu žive sa svojim pametnim telefonima kao virtuelnim saputnicima. Ovi uređaji koriste elektronske društvene mreže koje upozoravaju korisnike na novosti o prijateljima, omiljenim poznatim ličnostima i globalnim događajima. Društveni mediji su postali čvrsto integrisani u svakodnevni život mnogih ljudi. Prema istraživačkom centru Pev, 72% ljudi u Sjedinjenim Državama sada koristi društvene medije.
U svojoj suštini, društveni mediji su moćno sredstvo komunikacije koje je promenilo način na koji pojedinci međusobno komuniciraju. Ubrzava način na koji ljudi razmenjuju i dele informacije, misli i ideje preko virtuelnih mreža. Međutim, društveni mediji imaju svoje nedostatke. Neki dokazi sugerišu da njegova upotreba — posebno prekomerna upotreba — može negativno uticati na mentalno zdravlje na brojne načine.
Društveni mediji imaju veze sa depresijom, anksioznošću i osećanjem izolacije, posebno među velikim korisnicima.
Istraživanje Zdravog razuma iz 2015. pokazalo je da tinejdžeri mogu provesti čak 9 sati svakog dana na mreži. Mnogi od ovih pojedinaca su i sami zabrinuti da provode previše vremena pretražujući društvene mreže. Ovaj talas zabrinutosti sugeriše da društveni mediji mogu uticati na mentalno zdravlje svojih korisnika.
Istraživači koji stoje iza kanadske studije iz 2017. potvrdili su ovaj nalaz. Oni su primetili da studenti koji koriste društvene medije duže od 2 sata dnevno imaju znatno veću verovatnoću da ocene svoje mentalno zdravlje kao pošteno ili loše nego povremeni korisnici.
Studija iz 2019. Pouzdani izvor povezala je upotrebu društvenih medija sa poremećenim i odloženim spavanjem. Redovan san visokog kvaliteta je od suštinskog značaja za dobrobit, a dokazi pokazuju da problemi sa spavanjem doprinose negativnim efektima na mentalno zdravlje, kao što su depresija i gubitak pamćenja.
Osim štetnih efekata na san, društveni mediji mogu izazvati probleme mentalnog zdravlja izlažući pojedince maltretiranju putem interneta. U istraživanju iz 2020. godine na više od 6.000 pojedinaca starosti od 10 do 18 godina, istraživači su otkrili da je oko polovina njih iskusila maltretiranje putem interneta.
Jedna od mana platformi društvenih medija je to što pojedincima daju priliku da pokrenu ili šire štetne glasine i koriste uvredljive reči koje mogu ostaviti ljudima trajne emocionalne ožiljke.
Društveni mediji naišli su na mnoge kritike, a mnogi izveštaji povezuju njihovu upotrebu sa teškim posledicama.
Nacionalna istraživanja i studije zasnovane na populaciji pokazuju da svet društvenih medija može imati razorne efekte na mentalno zdravlje korisnika. Samo u SAD, rezultati istraživanja pokazuju povećanje od 25% pokušaja samoubistva među tinejdžerima između 2009. i 2017.
Iako društveni mediji možda ne igraju ulogu u svakom od ovih slučajeva, vremenski okvir korelira sa sve većom upotrebom ovih platformi. Studija iz 2021. potvrđuje ovaj efekat. Istraživači su izvestili da iako je upotreba društvenih medija imala minimalan uticaj na rizik od samoubistva dečaka, devojčice koje su koristile društvene medije najmanje 2 sata svakog dana od 13 godina starosti imale su veći klinički rizik od samoubistva kao odrasle osobe.
Štaviše, nalazi iz studije zasnovane na populaciji pokazuju pad mentalnog zdravlja u SAD, sa povećanjem od 37% u verovatnoći velikih depresivnih epizoda među adolescentima.
Studija iz 2019. godine pokazala je da tinejdžeri koji koriste društvene medije duže od 3 sata dnevno imaju veću vjerovatnoću da dožive probleme mentalnog zdravlja, kao što su depresija, anksioznost, agresija i antisocijalno ponašanje.
Društveni mediji mogu izazvati osećaj neadekvatnosti. Ljudi se mogu osećati kao da njihov život ili izgled nisu u poređenju sa životom drugih na društvenim mrežama, što dovodi do osećanja zavisti i nezadovoljstva.
Studija iz 2018. pokazala je da velika upotreba društvenih medija povećava, a ne smanjuje osećaj usamljenosti. Takođe je saopšteno da smanjenje upotrebe društvenih medija pomaže ljudima da se osećaju manje usamljeno i izolovano i poboljšava njihovo blagostanje.
Pored toga, društveni mediji mogu olakšati maltretiranje putem interneta i stvoriti nezdravu egocentričnost i distancu od prijatelja i porodice.
Uprkos svojim nedostacima, društveni mediji ostaju efikasno sredstvo za povezivanje zajednica i pojedinaca širom sveta.
Umrežavanje malih grupa ljudi zasnovano na društvenim medijima je korisno za mnoge. Putem društvenih medija, mladi koji se bore sa socijalnim veštinama i anksioznošću mogu da se izraze i druže. To može biti posebno korisno za marginalizovane grupe, kao što su LGBTKIA+ zajednice, jer omogućava ljudima da se sastanu i komuniciraju sa drugim osobama koje imaju isto mišljenje.
Društveni mediji takođe služe kao platforma koja daje glas onima bez glasa. Na primer, ljudi koji su bili izloženi nasilju i zlostavljanju mogu da koriste zajednice kao što je #MeToo zajednica da iznesu svoje stavove, pričaju o tome sa čime se suočavaju i pronađu podršku.
Društveni mediji takođe mogu da obrazuju i informišu i obezbede izlaz za kreativnost i samoizražavanje.
