Piše: Tomo Lovreković
Da li vaš đak prvak ume da sam zapamti domaći, ili ga proveravate na viber grupi sa drugim mamama? Sećate li se poslednjeg domaća koji su vam klinci sami uradili? Poslednjih teza koje im niste vadili? Da li ste starijoj deci ikada objasnili da postoji i drugi način prevoza do škole iza ćoška nego što je to zadnje sedište tatinog ili maminog automobila?
Znate li šta gledaju na tabletu, ili vam je samo bitno da je u rukama? Kad ste im poslednji put pregledali telefon, a da vas u tome nije sprečila bezvoljnost ili čuvena briga o privatnosti? Znate li s kim se dopisuju na Fejsbuku, koga prate na TikToku?
Kakve su im radne navike? Kad ležu, kad ustaju, kad uče? Igraju li se fizički i zašto ne? Kako se javljaju komšijama? Maltretira ih li neko zbog izgleda, garderobe, navika? Maltretiraju li nekog zbog izgleda, garderobe, navika?
Žale li se na džeparac? Jesu li razmaženi? Koliko su opsednuti brendiranim stvarima? Spremaju li sami sobu? Kada su poslednji put pročitali neku knjigu, a mimo obavezne lektire? Kada su poslednji put pročitali i obaveznu lektiru, a ne interpretaciju sa neta?
Znate li im društvo? Druže li se i uživo, ili samo preko ekrana? Treniraju li neki sport? Sviraju li neki instrument? Vole li prirodu?
Znam da vas se odgovor na većinu ovih pitanja ne sviđa, a kod dobrog dela indiferentnih čak ni ne izaziva mrvu zabrinutosti ili alarma.
Znam i da ćete za ovo naći omiljenog krivca: sistem. Sisteme. Nekog. I da znate “da tako nekad nije bilo”. Ili, eto deca se rađaju sa tabletima, takva su vremena, moraju se pratiti navedeni trendovi, biće dete nesrećno. Deca su, takođe, znači, kriva, iako nisu.
Ali, grešite – krivi smo MI roditelji i profesori. I niko više. Ispustili smo najbitnije kajase u životu i ne marimo za njim. Dobro, možda sebe lažemo, ali uveče, kad se pogledamo u ogledalo, znamo istinu.
I ne trebaju nama policajci u školama, premda je lepo i donosi bezbednost – i prilagođeni predmeti, premda je lepo i donosi moral, osim ako profesori ne otaljaju – i sve te promene. Treba da se menjamo mi. Kad budemo bolji, i deca će biti bolja.
