Piše: Tomo Lovreković
Statistički i analitički posmatrano, uz veliku matematičku sigurnost,
veća je šansa da Bajden klekne pred Putina i počasti ga felaciom u
krupnom kadru kakvog CNN-a u ime svetskog mira, nego da takozvane
proevropske snage nastupe pod jednim barjakom i jednom idejom.
Naravno, pod idejom ne računamo „mrzimo Vučića“ – premda to jeste
jedini program koji su iz svih kolona ponudili.
Кako je to neko vispreno primetio, sva apsurdnost žute politike videla
se u nameri da na silu prekroje izbornu volju Beograđana i uguraju
omraženog Tadića iznad cenzusa.
Naime, prvo je Tadić oterao Ponoša, pa Đilas Tadića, potom Pajtić
Đilasa, a odmah posle togga i Lutovac Pajtića. U nastavku priče Đilas
je zaključio da je Jeremić višak, pa potom jeremić da je višak Ponoš.
A, onda svi zajedno pozivaju da se podrži Tadić!
Ovaj narativ, koji je pre vredan dijagnoze i medicinske kvalifikacije,
nego cenzusa i parlamentarne većine, oslikava podeljenost, neviđeni
sujetluk i opaku gramzivost onih koji očima ne mogu da se vide, ali ih
glad ka foteljama tera da se na silu zagrle.
Da stvar bude apsurdnija, prvo su za propast krivili bele listiće,
odnosno one koji su na istoj ideološkoj strani kao i oni, ali su ih
provalili kao kvarne i nesposobne.
Onda nije bilo belih listića, pa su na red došli apstinenti, uz suludu
teoriju mašinskog uma da je svako ko nije izašao na izbore, baš za
njih. Onda nije bilo apstinenata.
E, u konačnom zbiru, doterani do zida, došli su do veoma logičke
konkluzije da su oni divni, ali građani ne valjaju – njima trebaju bolji
građani, mi ih ne zaslužujemo tako posebne! Ili što bi rekla jedna od
kandidatkinja za poslanike iz liste „Moramo“, „neka sada svi koji nisu
glasali za nas pocrkaju od raka“.
Dakle, da odgovorimo na pitanje iz naslova: nemaju program, ideju,
sabornost, stav, pretili su silovanjima, upadali u RTS sa testerama,
protestovali protiv mostova, puteva i brzih pruga, ali šta zapravo
hoće?
Hoće, jasno je vlast. Iz koje će na smenu izbacivati jedni druge.
Pošto ne može na izborima, MORA bez izbora – baš onako kako su Dveri
onomad volšebno prešle cenzus po direktivi. I da se menjaju građani.
Ili makar da budu nebitni. Šta imamo da biramo, kada već imamo njih?
