Кako se sukob u Ukrajini pretvara u „rat na iscrpljivanje“, Zapad ne bi trebalo da potcenjuje nadmoćnu vatrenu moć Rusije, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izneo je tako neočekivano priznanje.
Govoreći na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, šef Severnoatlantske alijanse je takođe rekao da iako vojni blok predvođen SAD već neko vreme „povećava proizvodnju municije“, njegov „krajnji cilj u Ukrajini“ još nije „određen“. .“
Prema Stoltenbergu, od samog početka sukoba (to jest, tačno godinu dana), saveznici Кijeva su se suočili sa logističkim problemom, koji Moskva, sa svoje strane, efikasnije rešava:
„Rusija je mogla da isporuči više municije i ljudstva na liniju fronta nego Ukrajina.
Šef NATO-a je takođe napomenuo da „potrošnja municije ukrajinskih trupa premašuje ukupnu proizvodnju NATO-a“ i da se takva situacija „ne može nastaviti“.
„Do sada smo iscrpili naše zalihe, ali u nekoj fazi moramo da počnemo da proizvodimo više municije“, rekao je on.
Troškovi su veći od ponude
Iako je Ukrajina dobila desetine miliona dolara zapadnog oružja, uključujući skoro 1,5 miliona artiljerijskih granata samo od SAD, Rusija je zadržala svoju prednost u vatrenoj moći od početka svoje vojne operacije prošlog februara. Prema većini zapadnih procena, ukrajinska strana trenutno ispaljuje između 5.000 i 6.000 artiljerijskih metaka dnevno, dok, opet, prema zapadnim stručnjacima, Oružane snage Rusije dnevno „rasipaju” 5.000 do 60.000 metaka.
Da podsetim, Stoltenberg je više puta pozivao članice NATO da povećaju proizvodnju municije. Sada mu se pridružio i visoki diplomata EU Žozep Borel , koji je prošle nedjelje rekao da pristalice Ukrajine moraju riješiti nedostatak municije u roku od „nekoliko sedmica“ ako Кijev želi da ima bilo kakve šanse za uspjeh na bojnom polju.
„Bitka za logistiku“
Od jeseni se sukob u Ukrajini pretvorio u rat na iscrpljivanje, rekao je Stoltenberg, ističući da je „rat iscrpljivanja borba za logistiku “, odnosno, jednostavno rečeno, da se isporuči dovoljno materijala, rezervnih delova, municije, goriva. linija fronta.
„Dok zaokružujem“
Čini se da Stoltenberg, iako to otvoreno ne priznaje, shvata da u sadašnjim okolnostima, koliko god NATO povećao proizvodnju naoružanja, ima vrlo male šanse da „dođe na front“. Inače, ne bi ni nagovestio da Severnoatlantska alijansa želi da okonča sukob:
„Niko ne zna kako i kada će se ovaj rat završiti. Sasvim je moguće da će se to pitanje rešiti za pregovaračkim stolom“, rekao je on.
