Specijalno za Aferu
Piše: Luka Mičeta
„’Dejli mejl’ su najomraženije novine na svetu“, rekao je lord Nortklif, ali „onog dana kada to prestanu to da budu, promeniću novinare”.
Na današnji dan (14. avgust 1922) pre 100 godina umro je najčuveniji tabloidni novinski magnat Alfred Čarls Vilijam Harmsvort, lord Nortklif, “jedan od najuspešnijih novinskih izdavača u istoriji britanske štampe i osnivač popularnog modernog novinarstva” kako ga opisuje enciklopedija Britanika.
Mladi Irac Alfred Harmsvort, potonji lord Nortklif, u nastojanju da se obogati krenuo je u novinarstvo, u izdavanje novina. Inspirisan uspehom “Tit-Bits”-a, britanskog nedeljnog časopisa koji je osnovao Ser Džordž Njuns (1851 — 1910), poslanik Liberalne partije i pionir britanskog popularnog novinarstva, 22. oktobra 1881. godine, Alfred Harmsvort je osamgodina kasnije, pokrenuo časopis „Odgovori dopisnicima o svakoj temi pod suncem“, u skraćenoj verziji „Odgovori“.
Bila je to osnova za stvaranje imperije koju će 1901. godine osnovati pod imenom “Amalgamated Press” (od 1959 “Fleetway Press”) i koja će u jednom trenutku biti najveća izdavačka kompanija na svetu. Na vrhuncu, “Amalgamated Press” je objavljivao preko 70 časopisa i vodio tri velike štamparije i fabrike papira u Londonu.
Alfred Harmsvort, prvi vikont Nortklifa. Fotografiju snimila Gertrude Kesebir za “The world’s work”
Konzervativni britanski premijer Artur Balfur (1902 –1905) je voleo da se pretvara da ne obraća pažnju na štampu, ali je svima bilo jasno da mu je dobro poznata snaga njenog uticaja. Upravo će od njega pred kraj Balfurovog mandata, novinski magnat, guru tabloidnog novinarstva Alfred Harmsvort dobiti plemićku titulu.
Artur Balfur, slika Džona Singera Sardženta, 1908. godina
Alfred Harmsvort, budući lord Nortklif, tek ušavši u četvrtu deceniju života, u ponedeljak 4. maja 1896. godine objavljuje prvi broj tabloida “Dejli mejl” i ulazi u istoriju kao “jedan od blistavih meteora kasnog viktorijanskog doba”.
Njegovo poimanje novinarstva je bilo revolucionarno. Vest je definisao kao “bila šta neobično”. Bio je uveren da čitaoci žele vesti vezane pre svega za tri stvari: medicina, seks, novac.
Prvog dana “Dejli mejl” je na takvoj formuli prodat u 397.215 primeraka.
Dečak kolporter sa natpisom da je “Dejli mejl” isporučen u Bornmut avionom
Na jednom primerku budući novinski mogul, kolos sa Flit Strita se potpisao i poslao ga majci.
Jedan prodavac novina iz centralnog Londona, na Kings Krosu, ga je obavestio da “Dejli mejl” kupuje „hiljade radnika koji nikada ranije nisu kupovali jutarnje novine“.
Treba li reći da je “Dejli mejl” britanska elita ignorisala i prezirala.
Lordu Harmsvortu to nije smetalo. „’Dejli mejl’ su najomraženije novine na svetu“, rekao je, ali „onog dana kada to prestanu da budu, promeniću novinare”.
Dve godine pre stvaranja “Dejli Mejla”, Harmsvort je uspostavio vezu sa Konzervativnom strankom tako što je spasao jedne od njenih novina, “London Evening News”, da padnu u ruke liberala, čiji se prvi broj pojavio još 14. avgusta 1855. godine.
Za godinu dana pod Harmsvortovim rukovodstvom tiraž je porastao na 160.000 primeraka.
Harmsvort je “London Evening News” transformisao u prototip svojih budućih žurnalističkih poduhvata.
Iako su njegove simpatije bile bliže konzervaticima Alfred Harmsvort nije sledio ni jednu partijsku liniju. Njegovu političku filozofiju definisali su kao kombinaciju torijevskog populizma, Dizraelijevog imperijalizam i čvrste vere u „anglosaksonsku budućnost“. Sam je svoje novine opisao kao „unionističke i imperijalističke“, ukazujući da podržava „nepisani savez naroda engleskog govornog područja“ i „zagovaranje velike mornarice“ kako bi zaštitila interese Britanije od pretnji, posebno od Nemačke.
Ovog talentovanog čoveka slavni Džozef Pulicer, izdavač “New York World”, je 1900. godine pozvao da uređuje “New York World”. Harmsvortova maštovita verzija “New York World”, koja je izašla 1. januara 1901. godine, je najavljivana kao „novine XX veka“.
Džozef Pulicer (1847-1911)
New York World iz maja 1898
Alfred Harmsvort je 1903. godine pokrenuo je “Dejli miror”, „prve dnevne novine za dame“. Dve godine kasnije kupio je najstarije nedeljne novine na svetu “Observer”, koje su se prvi put pojavile 1791. godine. A u martu 1908. godine isplativši 320.000 funti u gotovini kupuje “Tajms”, najuticajnije novine u Velikoj Britaniji.
Nikada nijedan čovek nije kontrolisao toliku novina kao lord Nortklif – oko 40 procenata jutarnjih, 45 procenata večernjih i 15 procenata ukupnih nedeljnih tiraža novina u Britaniji.
On je učinio „više od bilo kog čoveka svoje generacije da izopači i oslabi um masa“, pisao je liberalni Saturday Review.
Nortklifovo vlasništvo nad “Tajmsom”, “Dejli mejlom” i drugim novinama značilo je da su njegovi uvodnici uticali i na „klase i na mase“ kako je primetio američki istoričar Dejvid Henri Fromkin. To je značilo da je u eri pre radija, televizije ili interneta lord Nortklif dominirao britanskom štampom „kao što to nikada ranije a ni posle nije nije pošlo za rukom nijednom čoveku“. Pravio je novine “za zauzetog čoveka“ (“the busy man’s daily journal”).
Nortklif je bio “harizmatičan, šašav, vredan divljenja ali i užasan” kako ga opisuje u nedavno objavljenoj knjzi “The Chief: The Life of Lord Northcliffe” engleski istoričar i novinar Endrju Roberts.
Politički uticaj i moć koju je posedovao lord Nortklif “ostaje jedna od jezivih malih tajni britanske istorije”, ustvrdiće Džeri Li Tompson u jednom svom radu o ovoj izuzetnoj ličnosti.
Nortklifova moć dostigla je vrhunac tokom Prvog svetskog rata.
Recimo, njegovi listovi su vodili žestoku kampanju protiv Nemačke uoči rata, a upravo je njegov tekst u “Tajmsu” o nestašici granata na Zapadnom frontu, sa njegovim žestokim napadom na lorda Kičenera, izazvao formiranje Liberalno-konzervativne koalicije 1915. godine.
Australijski premijer Vilijam Hjuz je tvrdio da je Nortklif bio „jedna od velikih snaga za pobedu tokom rata”. Možda je preterao, ali ne mnogo, kaže Dominik Sandbruk iz “The Sunday Times” od 7. avgust 2022. godine. Međutim, kako je rekao Vinston Čerčil, koji nije bio Nortklifov prijatelj – “nijedan izveštaj koji isključuje njegov uticaj ne bi bio istinit”.
Lord Nortklif sa Vinstonom Čerčilom 1919. godine.
Nortklifov upliv na antinemačku propagandu tokom Prvog svetskog rata bio je toliki da su Nemci poslali jedan ratni brod da granatira njegovu kuću Elmvud u Brodstersu kako bi ga likvidirali. Tada je ubijena žena njegovog baštovana i u njenu čast i dalje stoji rupa od nemačke granate na kući u kojoj je lord nekada stanovao.
“Dejli mejl” su uglavnom bile novine niže i srednje klase. List je bio pre svega proizvod novinskih inovacija Alfreda Harmsvorta tako da je ubrzo okarakterisan kao “novo novinarstvo” a Harmsvort i “Dejli mejl”, postaju simboli tog novog komercijalnog stila koji danas prepoznajemo pod imenom tabloidno novinarstvo.
Njegova omiljena meta, recimo, bile su žene u pantalonama čije je fotografije zabranjivao da se objavljuju uz obrazloženje da „muške sklonosti kod žena ometaju natalitet“.
Bio je poznat i po tome što je u Kraljevskoj operi rezervisao lože, jednu do druge, za svoju ženu Meri i svoju ljubavnicu Ketlin Vrohan.
Međutim, kakav god bio, preuzeo je ponos britanske štampe i visokih krugova – “Tajmsu”. To mu nikada, do smrti, nisu zaboravili.
Iako u ozbiljnim finansijskim problemima “Tajms” je, kada je Nortklif preuzeo kontrolu 1908. godine ostao i dalje politički dnevnik britanske elite ništa ne gubeći na svom ugledu, “Tajmsu”je i dalje tretiran “kao zvanični glas vlade.”
Dodavanjem“Tajmsa” na listu svojih “novinskih pukova”, lord štampe je stekao kontrolu nad onim što se smatralo ključnim organom britanskog establišmenta, a sto je izazvalo veliku ljutnju njegovih liberalnih kritičara. Međutim, “Tajms” je pod Nortklifovim rukovođenjem u martu 1914. godine utrostručio prodaju – sa 50.000 na 150.000 primeraka.
Novinari i urednici “Tajmsa” uživali su veliki stepen uređivačke nezavisnosti, delom zbog poštovanja koje je lord Nortklif imao i prema “Tajmsu” kao britanskoj instituciji a delom prema njegovom uredniku, Džefriju Robinsonu (od 1912).
Za glavni posao Nortklifu nije bio toliko potreban “Tajms”. On je koristio “Dejli mejl” kao svoj glas za uticanje na mase Britanije, podržavajući regrutaciju, modernizaciju vojske i jaču mornaricu.
Alfred Harmsvort i njegove novine su takođe bili u samom centru još jednog fenomena toga doba – uspona političke štampe.
Do decenije koja je prethodila 1914. godini, nekolicina vlasnika novina i urednika dostigla je pozicije bez presedana u procesu donošenja političkih odluka. Treba pomenuti C. P. Skota iz “Manchester Guardian”-a, V.T. Stida iz “Pall Mall Gazette” i “Reviev of Revievs”, J. L. Garvina iz “Outlook”-a i “Observer”-a i svakako najmoćnijeg lorda Nortklifa čije su savete tražili najmoćniji politički lideri toga vremena.
Međutim, iako je stekao lordovsku titulu, kao novobogataš, “uprljan sopstvenim novcem”, lord Nortklif nikada nije bio prihvaćen od vladajuće klase svog vremena
Istoričar Alfred Golin je primetio da su zbog njegove moći, njegovog uticaja, sposobnosti, a pre svega odbijanja da se povinuje okoštalim standardima, britanska elita bila je neprijateljski raspoložene prema lordu Nortklifu jer je bio drugačijeg porekla, jer je išao svojim putem ka vrhu, jer je kao autsajder bio primoran da pribegne drugačijim metodama pokušavajući da stekne autoritet i moć.
Redžinald Baliol Bret, lord Ešer, istoričar i liberalni političar, uticajna ličnost ovog doba, opisao ga je u jednom pismu svom sinu Morisu Bretu kao “pametnog ali sujetnog čoveka – ne baš inteligentnog osim za organizaciju i zarađivanje novca”, čoveka koji je bezobzirno težio moći.
Problem dakle nije bio u “Dejli mejlu” već u tome što je “Dejli Mejl” kontrolisao čovek kao što je Alfred Harmsvort, koji je postao previše bogat da bi mu trebalo partijsko finansiranje i još gore, bio je to čovek koji je počeo da vodi svoju, nezavisnu politiku.
“Nortklifova štampana imperija je imala toliku moć nad javnim mnjenjem da je on bezuspešno pokušavao da utiče na sastav kabineta premijera Dejvida Lojd Džordža. Uvek nepredvidiv, Nortklif je postao žrtva megalomanije koja mu je narušila rasuđivanje i dovela do sloma koji je prethodio njegovoj smrti… Iako je Nortklif želeo političku moć, generalno se smatra da je efekat njegovih novina na javne poslove bio manji nego što je verovao. Njegov uticaj je pre ležao u promeni smera većeg dela štampe od njene tradicionalne informativne i interpretativne uloge ka komercijalnom eksploatisanju i zabavljanju masa.” (Enciklopedija Britanika).
Kako je rekao slavni istoričar Alen Tailor u svojoj “Istoriji Engleske 1914-1945”, Alfred Harmsvort, lord Nortklif je “težio je moći umesto uticaju, i kao rezultat toga izgubio je oboje.”
