Eufor upozorio da je 3.500 vojnika rezervnih snaga u pripravnosti i mogu biti angažovani u bilo kom trenutku u BiH. I dalje traje agresivna kampanja za prijem Kosova u NATO, kao i za pravljenje stalne američke baze na Kosmetu
Ratni sukobi u Ukrajini podgrejali su na Balkanu neke od najopasnijih ideja, a samo jedna ostvarena mogla bi da zapali požar i u ovom delu Evrope. Kosovo i Metohija i Bosna i Hercegovina i dalje su neuralgične tačke u kojima se najpre može očekivati varničenje, a upravo na tim teritorijama prethodnih dana se dešavaju vanredne stvari, poput razmeštanja i pojačavanja oružanih snaga svuda u regionu.
Pojačan nadzor
Nakon pokretanja kampanje Prištine da Kosovo uđe u NATO i još neke međunarodne organizacije, ali i da ratnu situaciju na istoku Evrope iskoristi za nova priznanja nezavisnosti, podgrejana je priča i o postavljanju američke vojne baze na KiM. Novi komandant vojne baze Bondstil Kristofer Samulski rekao je da bi stalna američka baza bila veoma korisna za Kosovo, ali je i dodao da ne zna da li je to u planu SAD.
Smeo predlog u Gardijanu: Ukrajina da prizna Krim, a Rusija Kosovo
Rat u Ukrajini najbrže bi mogao da se završi preko Srbije, i to tako što bi Zapad mogao da ubedi Ukrajinu da prizna Krim kao deo Rusije, posle čega bi Rusija priznala nezavisnost Kosova. Ovo je suština teksta koji je objavio britanski Gardijan, a čiji je autor Anatol Liven, profesor na Kraljevskom koledžu u Londonu i jedan od najuvaženijih britanskih političkih analitičara. – Kod priznanja ruske aneksije Krima, poštovanje međunarodnog prava mora biti ublaženo razmatranjem realnosti, sprečavanjem budućih sukoba i interesima običnih ljudi u regionu – što je u suštini ono što i mi tražimo od Rusije da uradi u slučaju Kosova. Ukrajina je već izgubila Krim i ne može da ga povrati, kao što Srbija ne može da povrati Kosovo bez krvavog i beskonačnog rata. Neki rat za Krim Ukrajina bi sigurno izgubila. Naš princip u svim takvim sporovima mora biti da o sudbini dotičnih teritorija moraju odlučivati lokalni demokratski referendumi pod međunarodnim nadzorom – navodi Liven u svom tekstu.
Prethodno su kosovski zvaničnici tražili od NATO da pojača nadzor na severu Kosova. Novi impuls za prijem Kosova u Alijansu došao je juče i iz američkog Kongresa. Članstvo Kosova je podržao kongresmen Riči Tores, koji je ujedno uputio poziv predsedniku SAD Džozefu Bajdenu i državnom sekretaru Entoniju Blinkenu da podrže Kosovo.
– Moramo stati uz našeg saveznika usred tekuće bezbednosne krize u regionu – naveo je Tores u pismu.
Obračunavanje s Rusijom
BiH je takođe u fokusu Zapada, pa su i tamo uočljive promene u sklopu reorganizacije vojnih snaga u Evropi. Na ulicama BiH se mogu videti oklopna vozila Eufora, koja su u zemlju stigla prethodnih dana, zajedno sa 500 dodatnih vojnika. Iz Eufora su saopštili da će se oklopni transporteri pridružiti ostalim, neoklopljenim vozilima u obavljanju redovnih operacija Eufora, pa građani BiH treba da znaju da će i ove oklopne transportere od sada moći da viđaju na putevima. U okviru tog plana je pre tri dana pristiglo 500 vojnika, a Rumunija je nedavno poslala vod koji se sastoji od oklopnih transportera, ali i vozila logistike i podrške, koji će takođe biti raspoređeni. Taj vod je već stigao u BiH, a reč je o oklopnim vozilima “pirana” i BRDM 2, koja će biti deo vojne pomoći Oružanim snagama BiH. Iz Eufora su rekli da, osim ovoga što je do sada stiglo u BiH, još 3.500 vojnika rezervnih snaga je u pripravnosti i mogu biti angažovani u bilo kom trenutku.
Profesor međunarodnih odnosa Srđan Perišić kaže za Kurir da su na delu ratne igre na Balkanu, koje se igraju baš zbog aktuelnih sukoba na istoku Evrope.
– I oklopna vozila u BiH koja šalje Eufor, i patroliranje helikoptera, i dolazak novih vojnika… sve je to deo pritiska i poruke da su oni tu, ali predstavlja i oblik pretnji prema Rusiji. Više je nego jasno da je rat u Ukrajini zapravo rat između SAD i Rusije. Ako je to tako, onda on može i te kako da se prelije i na region. Zapadne sile, odnosno Amerika, vide problem u Republici Srpskoj, vide problem u tome što Srbija nije priznala Kosovo, vide problem i u Srbima koji nisu zadovoljni u Crnoj Gori… Sve to mogu biti izgovori u obračunavanju s Rusijom, pa Zapad može začas da zapali plamen na Balkanu i da, koristeći ovu situaciju, pokušaju da ostvare svoje interese. Srbija treba da bude obazriva, čvrsta i nepopustljiva – naglašava naš sagovornik.
Aleksandar Vulin: Provociraju do krajnjih granica
Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin rekao je da je Srbija dugoročna i direktna pretnja za svakog ko misli da može od Srba da napravi izbeglice, a od Srbije teritoriju, a ne državu sa svojim stavom. On je upozorio da će, ukoliko Priština bude primljena u NATO, to biti direktna pretnja Srbiji oružanim sukobom. Kako je rekao, jasno je da Priština pokušava da iskoristi to što se dešava na istoku Evrope da bi naškodila Srbiji. – Ako Zapad želi da od samoproglašenog Kosova napravi članicu NATO, bez ispunjavanja bilo kojeg standarda i kršeći sve povelje i sporazume, onda daje Prištini mogućnost da napadne Srbe, provocira Srbiju do granica da ne može a da ne odgovori – napomenuo je Vulin.
Izvor: Kurir.rs, Foto: Pixabay.com