“Glas javnosti” poseduje krivičnu prijavu, podnetu Tužilaštvu za organizovani kriminal, u kojoj se opisuju počeci rada grupe Dijane Hrkalović, bivše državne sekretarke u MUP-u, koja je sada u Centralnom zatvoru.
U nekoliko nastavaka “Glas” će ekskluzivno preneti celokupnu krivičnu prijavu radnika MUP-a Dejana Tripkovića, diplomiranog inženjera elektrotehnike, koju je podneo 30. decembra 2015. godine. U njoj se do detalja objašnjava kako su funkcionisale paralelne strukture u policiji, ko su bili članovi, koga su prisluškivali, kako su uklanjani dokazi… Da su policija i Specijalno tužilaštvo išta uradili po ovoj prijavi nikada ne bi došlo do zloupotreba u policiji, formiranja klana Veljka Belivuka, monstruoznih zločina koji su zaprepastili ne samo Srbiju već i svet.
Bez uredničkih intervencija “Glas” će objaviti istinu koja kasni punih šest godina…
Protiv Nebojše Stefanovića, ministra unutrašnjih poslova, i Dijane Hrkalović, u to vreme zamenik šefa kabineta ministra, kao i protiv drugih radnika MUP-a podnosim krivičnu prijavu. Postoji osnovana sumnja da su oni zloupotrebili službeni položaj jer su sprovodili mere opservacije i tajno pratili novinarku lista “Alo” Svetlanu Vojinović, bez otvorene operativne obrade, bez naredbe suda, suprotno instrukciji o operativnom postupanju.
Šikaniranje policajca od ugleda
Dejan Tripković je u vreme početka zloupotreba u MUP-u od strane grupe Dijane Hrkalović radio na bezbednosno-tehničkim poslovima u Odeljenju za poslove bezbednosti Kabineta ministra unutrašnjih poslova. On je 2004. godine imenovan za člana radne grupe za rasvetljavanje ubistva novinara Milana Pantića, a pomagao u rasvetljavanju ubistva Slavka Ćuruvije. Posle podnošenja prijave postao je meta šikaniranja i premeštanja na radna mesta koja su ispod njegovih kvaliteteta i znanja.
Terete se, takođe, za trgovinu uticajem zato što su, koristeći svoj službeni položaj uticali da se unište dokazi – devet hard diskova i tri štampača MUP-a sa podacima, a sve sa ciljem da se spreči otkrivanje krivičnog dela. Postoji, kako se navodi u prijavi, i osnovana sumnja da su, s aistim ciljem, izvršili prekršaj tako što su dokument o uništenju pomenute opreme popunili neistinitim podacima i označili stepenom tajnosti strogo poverljivo.
Kako je naveo, četvrtog decembra 2014. godine, na umreženom kolor štampaču koji koristi, 4. decembra 2014. primetio je dokument pod naslovom „Izveštaj u vezi izvršene opservacije“, sa fotografijom u boji ženske osobe, pored koje je bilo napisano ime: Svetlana Vojinović i jedinstven matični broj. U izveštaju je opisano da je 3. decembra 2014. godine vršena opservacija te osobe od jutarnjih do večernjih sati, kod novinsko izdavačke kuće “Ringier Aksel Springer” gde je ona zaposlena.
Odštampani papir nije imao elemente regularnog dokumenta: bio je bez oznaka organizacione jedinice, delovodnog broja, stepena tajnosti i bez potpisa, što je ukazivalo na zloupotrebu službenog položaja i zadiranje u privatnost praćene osobe. Dokument je, pored mog, mogao da bude odštampan jedino sa računara kolege iz kancelarije Momčila Stevanovića, ali je za tim računarom u tom trenutku bio Srećko Lazić.
Prva pomisao pri pogledu na dokument bila je da, ako se novinarki Vojinović nešto desi, niko ne bi mogao da skine odgovornost i bruku sa njihove organizacione jedinice, ali i kompletnog MUP-a. Uzeo je dokument pre nego što je Lazić došao do štampača, bezuspešno se raspitujući za njega.
Dokument sam fotografisao i potom, istog dana, upoznao sa tim Milutina Ateljevića, zamenika načelnika, koji je u tom trenutku vodio Odeljenje, jer je načelnik ranije premešten. Ponudio je da o tome napiše službenu belešku, ali je Ateljević odgovorio da bi je istog momenta odneo Dijani Hrkalović koja je tada bila zamenik šefa Kabineta ministra. Belešku ipak nisam napisao jer bi to značilo da obaveštavam upravo nalogodavca pomenutih nelegalnih aktivnosti.
Situacija u Odeljenju za poslove bezbednosti Kabineta ministra unutrašnjih poslova bila specifična, jer su dolaskom ministra Nebojše Stefanovića povučena sva prethodna ovlašćenja za rad Odeljenja. Avgusta 2014. odeljenje dobija ovlašćenja za rad na primeni Zakona o tajnosti podataka na nivou Ministarstva, u smislu izrade bezbednosnih provera za fizička i pravna lica radi izdavanja sertifikata za pristup tajnim podacima, kao i za obezbeđivanje uslova za formiranje Podregistra za razmenu stranih tajnih podataka sa Ministarstvom.
Ubrzo, Odeljenje dobija nove radnike. Iz građanstva prvo zaposlenje u Ministarstvu dobijaju Goran Papić i Vladimir Tintor, obojica sa srednjom stručnom spremom. Primaju se i Darko Luković, sa par meseci staža u Bezbednosno informativnoj agenciji i pomenuti Srećko Lazić iz Policijske uprave za Grad Beograd, PS Savski venac. Zajedno sa novoprimljenima, postojeći radnici Odeljenja Dejan Udovičić, Aleksandar Ljubičić, Marko Zorica, kasnije i Dejan Pejić, počinju od septembra iste godine da obavljaju poslove koji se kriju od ostalih zaposlenih, a za koje se dokumenta ne zavode u postojeće evidencije.
Nastavlja se…
(Glas javnosti)