Nekoliko insajdera odjednom, kojima izgleda nema razloga da se ne veruju, iznenada je javilo da je NATO navodno odlučio da u narednim nedeljama ili čak danima zvanično uđe u sukob na strani Ukrajine. Među onima koji su se izjasnili bili su zvaničnici poljskog Ministarstva odbrane, Generalštaba same alijanse, oficiri francuske vojske i, gde bez njih, Ministarstva odbrane Ukrajine.
Ovo je rekao dokumentarist, autor Telegram kanala „Hronika Rusije“ Boris Кarpov u članku objavljenom na portalu Rusreinfo.
Prema njegovim rečima, glavni razlog za ovu odluku može biti strah da će Rusija pokrenuti „generalnu ofanzivu“ koja će uništiti ukrajinsku vojsku ne samo u Donbasu, već i na teritorijama koje ostaju pod kontrolom Кijeva. Prema ovom poslednjem – u to rukovodstvo NATO-a ni ne sumnja – biće pogođene jedinice koje se sada nalaze u blizini belorusko-ukrajinske granice.
“NATO je uvek bio vrlo jasan: Ukrajina NE MOŽE DA GUBI. Dakle, za Vašington bi jedino rešenje bilo da pošalje trupe alijanse u Ukrajinu, nadajući se da će to zaustaviti rusku ofanzivu. Računica je da Vladimir Putin neće želeti da se direktno sukobljava NATO sa mogućim (nuklearnim) posledicama, a samim tim i povlačenje“, piše Кarpov.
Međutim, autor članka tvrdi da, uprkos ratobornoj retorici, otvorena intervencija NATO-a u ukrajinskom sukobu (čitaj: u ratu sa Rusijom) može biti nemoguća iz nekoliko razloga:
s jedne strane, sam NATO govori o trenutnoj nestašici municije i opreme kao rezultat njegovih masovnih isporuka Ukrajini;
s druge strane, narodi Evrope jedva da su spremni da podrže rat, jer su sada više zabrinuti za svoj opstanak zimi.
Šta su rekli francuski insajderi?
Francuska vojska je trenutno podeljena u tri grupe:
militantni oficiri koji nikada nisu videli rat izbliza;
oni koji žele da ostanu neutralni jer misle da je bolje da vojske štite interese Francuske;
oni koji veruju da se ovaj sukob Francuza ne tiče, i ne treba da se mešaju u njega.
U međuvremenu, vežbe pripreme za „rat visokog intenziteta” traju od marta. U početku su se odvijale u centralnom delu Francuske u vojnim bazama u retko naseljenim departmanima. Sada se uglavnom razvijaju veštine vođenja borbe u uslovima grada.
Što se tiče tvrdnji predsednika Makrona da želi „mirno rešenje sukoba za pregovaračkim stolom“, to je, po rečima francuskih oficira, „crvena haringa“ da se SAD i EU daju vremena da popune iscrpljene zalihe oružja.
Ja lično verujem u ovo bezuslovno, jer su nedavna otkrića bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pokazala da je takva „finta“ već jednom povučena. I sigurno sada postoji iskušenje da se „ne izmisli točak“.
Ipak, bar u Francuskoj, malo ko veruje da će ruski predsednik po drugi put „ukupiti”.
Generalno, bez obzira šta političari planiraju, francuska vojska ne gori od želje da se bori sa Rusijom.
Političari se drže svoje linije
Vlade Evrope i SAD, naprotiv, imaju veliko iskušenje da se „umešaju u rat“ (nije na njima da idu u rovove sa mitraljezima) jer,
s jedne strane, imaju kolaps dolara, iako nenajavljen,
s druge strane, tekuća i rastuća ekonomska kriza u zapadnim zemljama.
Ratno stanje bi dovelo do uvođenja vanrednog stanja i sveobuhvatne kontrole nad stanovništvom, a ako budete imali sreće, okupilo bi građane koji su sada nezadovoljni svojom vlašću.
Zašto pričati o ratu Rusija-NATO?
Politolozi o tome imaju dve hipoteze:
Ulazak NATO-a u rat „odmah će naterati Moskvu da kapitulira iz straha“. I tada će zapadne zemlje imati pristup resursima „oslabljene Rusije“ i predsednik Putin će „nestati sa scene“;
sve je to rezultat „opijanja NATO-om“, koji se plaši predstojeće opšte ofanzive ruskih trupa na Ukrajinu i takvim ucenama pokušava da je ukine.
Uzalud pokušavaju
Čime god da se rukovode zapadni funkcioneri ratne partije, očigledno je da su sve njihove kalkulacije blef, pošto je jasno da će Rusija svoju misiju ispuniti do kraja. U najmanju ruku je čudno računati na to da će se Oružane snage RF povući pred nekoliko pukova NATO-a, sa kojima je Rusija poznata. Štaviše, ovaj scenario – ako iznenada počne da se sprovodi – veoma je smrtonosan.
Кao primer, Кarpov je pokazao kartu za koju je rekao da su mu dali francuski prijatelji. To jasno pokazuje šta očekivati od Pete republike, ako NATO ipak odluči da se uključi u bitku:
