Košenje suncokreta je uveliko u toku, poranilo je ove godine. Nedostatak padavina i suša prave velike probleme ratarima, zbog čega je veliki broj njih odučio da smanji površine pod ovom kulturom.

Mladi, ali iskusni poljoprivrednik Mihael Mega iz Padine kod Pančeva je jedan od njih.

“Prošle godine sam imao nekih 70 hekatara pod suncokretom, a ove godine sam zasejao 35 hektara. Uglavnom sejem standardni suncokret, nisam sejao visokooleinski”, započinje naš sagovornik na čijim je njivama žetva već završena.

Kvalitet solidan, prinosi manji

Kvalitetom suncokreta je zadovoljan. Iako se nalazi u južnom Banatu koji je poznat po snažnim vetrovima, svega desetak procenata svih njegovih površina je poleglo usled vetra. Ostatak biljaka je bio u odličnom stanju.

Prinos je ove godine bio od 2 do 2,2 t/ha, što je manje u odnosu na prošlu godinu kada je sa svojih površina uspeo “da izvuče” i tri tone po hektaru.

“Kada je reč o otkupnoj ceni, sada sam suncokret prodao za 40 din/kg. Kako se među ostalim kolegama “šuška”, trebalo bi da se cena popne do nekih 43din/kg. Prošle godine je situacija bila slična, jer je konačna cena dostigla 41din/kg”, priseća se mladi ratar napominjući da je odnos akontne i konačne cene pre dve godine bio daleko veći.

Godine 2022. je akontna cena bila 65 din/kg, a konačna je dostigla 73 din/kg i država je tu razliku većini ratara i isplatila.

Kako kaže naš sagovornik, novac od ovogodišnjeg predatog roda mu je uredno isplaćen. Lokalni otkupljivači u Padini suncokret dalje prodaju uljarama, a najveći deo odlazi u Zrenjanjin.

 Divlji suncokret i volovod

“Ratarima je ovogodišnja žetva bila prilično naporna, jer smo imali velikih problema sa divljim suncokretom. Prilikom košenja, ove samorasle biljke se kose zajedno sa kulturom i automatski povećavaju nečistoću otkosa.”

Kaže da je divlji suncokret praktično nemoguće odvojiti, jer ga ima svuda, pa samim tim pravi probleme prilikom postavljanja i funkcionisanja kombajna.

Takođe, jedan od problema sa kojim su se ratari u južnom Banatu susreli ove godine, osim suše, je i brojnija populacija volovoda. Ovaj korov može mnogo da našteti suncokretu, jer napada koren i oslabljuje biljku.

“Po mom iskustvu, suncokret daje najbolje prinose kada mu je predusev kukuruz. Probao sam i sa ostalim kulturama, ali ovo je najbolja kombinacija. Praktikujem da na istoj parceli suncokret sejem na svakih četiri do pet godina kako bi se zemljište oporavilo”, kaže padinski ratar dodajući da će i sledeće godine ovom uljaricom zasejati 35 hektara ili čak i manje. Sve zavisi od konačne cene.

Šta je sa nečistoćama?

Što se tiče nečistoće, kako otkriva naš sagovornik, ove godine je ona daleko veća u odnosu na prošlu godinu. Kod većine domaćina je od četiri do osam odsto. Kako kaže naš sagovornik, kada je procenat nečistoća dva odsto, to znači da se takoreći “ništa ne odbija” od ukupnog otkosa.

Procenat nečistoće od dva odsto i vlaga od devet odsto su idealna kombinacija odnosno – jus. Od čitavog roda, kada se odbije ovogodišnja nečistoća, ispadne da ratari imaju dve do tri prikolice čistog suncokreta, što je na granici ekonomske isplativosti.

Osim suncokreta, Mega na svom poljoprivrednom gazdinstvu seje kukuruz, pšenicu, ječam, a od pre tri godine gaje i uljanu repicu. Mladom Mihaelu u obrađivanju zemlje pomaže otac Mihal, a zajedno vode računa o oko 150 ha zemlje koju obrađuju sopstvenom mehanizacijom. U svom poslu oslanjaju se i na subvencije za poljoprivrednike.

Izvor: Agroklub