Akcije na svim berzama sveta su u novom padu od ponedeljka, a američki dolar i hartije od vrednosti su ojačali zbog novih lokdauna u Kini, straha od agresivnog rasta kamatnih stopa i usporavanja ekonomskog rasta
Novi pad je usledio nakon strmoglavog pada u petak koji je izazvan slabim ekonomskim podacima i oštrim signalima američkih Federalnih rezervi o porastu kamatnih stopa sledećeg meseca.
Indeks akcija Volstrita S&P 500 pao je za dodatnih 0,7 odsto nakon što je u petak pao za 2,8 odsto u drugom najgorem trgovačkom danu ove godine. Tehnološke akcije koje se trguju na Nasdak Composite dodale su 0,3 procenta nakon što su bile pod pritiskom u prvim satima trgovine.
Nafta je pala 5,6 odsto na 101 dolar po barelu.
Londonski FTSE 100, francuski Cac 40 i nemački Ksetra Dak takođe su pali. Evropski Stokk 600 izgubio je 1,3 odsto pošto su trgovci odbacili pozitivne efekte odlučujuće izborne pobede francuskog predsednika Emanuela Makrona.
„Kao i u prethodnim vremenima kada su tržišta napukla, mnogo prepreka se spaja, iako situacija u Kini danas izgleda kao veliki katalizator“, rekao je Neil Birel, glavni investicioni službenik u Premier Miton Investors. „Teško je bilo gde pronaći dobre vesti i mogu pronaći dobre razloge da budem negativan za skoro svaku klasu imovine“.
Indeks akcija u kontinentalnoj Kini CSI 300 pao je za 4,9 odsto niže jer je panično kupovanje zahvatilo Peking, gde su stanovnici spremni za oštra socijalna ograničenja slična onima u Šangaju. Reminbi je pao za 0,9 odsto u odnosu na dolar. Japanski indeks akcija Nikei 225 pao je za 1,9 odsto.
U međuvremenu, indeks dolara, koji meri američku valutu u odnosu na šest drugih, porastao je 0,4 odsto na najviši nivo od kraja marta 2020. Sterling je izgubio 0,8 odsto na 1,27 dolara.
Predsednik Fed-a Džej Pauel rekao je prošle nedelje da je povećanje kamatne stope od 0,5 procentnih poena „na stolu“ u maju. Analitičari Džefrisa predviđaju da će Fed takođe povećati stope za ovaj iznos u junu, julu i septembru, nakon što je američka inflacija u martu porasla na najviši nivo od četiri decenije od 8,5 odsto.
„Akcije neće doći do kraja sve dok investitori ne osete da je verovatna buduća politika Fed-a u potpunosti zasnovana na cenama imovine“, rekao je suosnivač DataTrek Research-a Nikolas Kolas.
Met King, strateg za globalna tržišta u Siti banci, takođe je citirao plan FED-a da smanji svoj bilans stanja od 9 milijardi dolara — koji je narastao tokom krize kovid-19 dok je američka centralna banka sprovodila neograničene kupovine obveznica kako bi ubrizgala likvidnost u finansijski sistem — za „iznenadni pomak ka slabljenju na tržištima“.
King je dodao: „Nažalost, teško je reći da li je ova trenutna drenaža likvidnosti sada u potpunosti naplaćena“.
Uprkos porastu inflacije i očekivanjima rasta kamatnih stopa, u ponedeljak je došlo do velike kupovine američkih obveznica, dok su trgovci kupovali niskorizična sredstva u očekivanju usporavanja privrede.
Prinos na referentnu desetogodišnju državnu obveznicu opao je za 0,12 procentnih poena na 2,79 odsto pošto je cena dužničkog instrumenta značajno porasla. Obveznice evrozone i Velike Britanije su sledile taj primer, sa 10-godišnjim prinosom u Velikoj Britaniji za 0,09 procentnih poena na 1,87 odsto, a ekvivalentnim nemačkim prinosom za 0,06 procentnih poena na 0,86 odsto.
Predviđa se da će podaci od četvrtka pokazati da je američka privreda rasla po godišnjoj stopi od 1 odsto u prvom kvartalu, što je njen najslabiji napredak od recesije izazvane korona virusom 2020.
Velike američke tehnološke grupe Amazon, vlasnik Fejsbuka Meta i Epl trebalo bi da objave kvartalnu zaradu ove nedelje, nakon što je striming grupa Netfliks šokirala investitore prošle nedelje izvestivši da gubi pretplatnike prvi put u deceniji.
Afera / A. Chatten
Foto: Pixabay
