Studija objavljena u časopisu „Annual Reviev of Environment and Resources“ kaže da gubitak i degradacija prirodnih staništa i direktna prekomerna eksploatacija mnogih vrsta predstavljaju ključne pretnje po biodiverzitet ptica.
Klimatske promene su identifikovane kao novi pokretač smanjenja populacije ptica.
„Sada smo svedoci prvih znakova novog talasa izumiranja kontinentalno rasprostranjenih vrsta ptica“, kaže glavni autor Aleksander Lis, viši predavač na Univerzitetu Mančester Metropoliten u Ujedinjenom Kraljevstvu i takođe naučni saradnik u Laboratoriji za ornitologiju Kornel.
„Različitost ptica dostiže vrhunac globalno u tropima i tamo nalazimo i najveći broj ugroženih vrsta“.
Studija kaže da je za oko 48 odsto postojećih vrsta ptica širom sveta poznato ili se sumnja da su podvrgnute opadanju populacije. Populacije su stabilne za 39 odsto vrsta. Samo šest odsto pokazuje trend porasta stanovništva, a status od sedam odsto još uvek nije poznat.
Autori studije su pregledali promene u biodiverzitetu ptica koristeći podatke sa „Crvene liste” Međunarodne unije za očuvanje prirode kako bi otkrili promene populacije među 11.000 vrsta ptica na svetu.
Nalazi odražavaju rezultate suštinske studije iz 2019. koja je utvrdila da je skoro tri milijarde ptica koje se razmnožavaju izgubljeno tokom proteklih 50 godina širom Sjedinjenih Država i Kanade. Glavni autor te studije je takođe autor ovog izveštaja o globalnom statusu.
„Nakon dokumentovanja gubitka skoro tri milijarde ptica samo u Severnoj Americi, bilo je zastrašujuće videti iste obrasce opadanja populacije i izumiranja koji se dešavaju širom sveta“, kaže naučnik za zaštitu prirode Ken Rozenberg iz laboratorije Kornel, koji je sada penzionisan.
„Pošto su ptice veoma vidljivi i osetljivi pokazatelji zdravlja životne sredine, znamo da njihov gubitak signalizira mnogo širi gubitak biodiverziteta i pretnje ljudskom zdravlju i blagostanju.“
Uprkos svojim nalazima, autori studije kažu da postoji nada za napore za očuvanje ptica, ali je potrebna transformativna promena.
„Sudbina populacija ptica u velikoj meri zavisi od zaustavljanja gubitka i degradacije staništa“, kaže Lis. „To je često vođeno potražnjom za resursima. Moramo bolje razmotriti kako tokovi roba mogu doprineti gubitku biodiverziteta i pokušati da smanjimo ljudski otisak u svetu prirode.”
„Srećom, globalna mreža organizacija za zaštitu ptica koje učestvuju u ovoj studiji ima alate za sprečavanje daljeg gubitka vrsta i izobilja ptica“, dodaje Rozenberg.
„Od zaštite zemljišta do politika koje podržavaju održivo korišćenje resursa, sve zavisi od volje vlada i društva da žive rame uz rame sa prirodom na našoj zajedničkoj planeti.
Informacije su ključne, a autori studije ističu da rast učešća javnosti u praćenju ptica i pojavljivanje alata lakih za korišćenje, kao što je baza podataka eBird u Cornell Lab-u, omogućavaju ispitivanje gnežđenja ptica na kontinentalnom nivou, atlase distribucije i izobilje.
Afera / A. Chatten
