Institut za političko umrežavanje pokrenuo je peticiju protiv uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji zbog aktuelnih dešavanja u Ukrajini.
Peticiju koju je pre nekoliko dana pokrenuo ovaj Institut potpisuje sve veći broj uglednih ličnosti među kojima su akademici, profesori, umetnici, političari, novinari i ostale javne ličnosti.
Naime, svestan neraskidivih istorijskih, kulturnih, verskih, političkih, ekonomskih, bezbednosnih i drugih veza između Srbije i Rusije, odnosno srpskog i ruskog naroda, Institut za političko umrežavanje pokrenuo je peticiju protiv uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji zbog aktuelnih dešavanja na prostoru Ukrajine.
– Razlozi za to da se i ovoga puta srpski narod i država nađu na pravoj strani istorije, odnosno uz Rusiju i ruski narod, više su nego mnogobrojni. Još od vremena nastanka srpske i ruske države veze dva slovenska naroda su neraskidive. Ruska crkva i država bile su te koje su direktno pomogle našem duhovnom ocu Svetom Savi da osnuje Srpsku crkvu. Rusija, kao jedna od svetskih sila toga vremena, tokom 19. veka aktivno je pomagala obnovu srpske državnosti i oslobođenje srpskog naroda od Osmanskog carstva i Habzburške monarhije, odnosno Austrougarske, kako u Srbiji, tako i u Srpskoj Vojvodini i u Crnoj Gori. Činjenica je da je Rusko carstvo ušlo u Prvi svetski rat između ostalog i kako bi, po naredbi cara Nikolaja Drugog Romanova, zaštitilo jednoverni i saveznički srpski narod, a i da su ruske trupe u Drugom svetskom ratu bitno doprinele oslobođenju Beograda i značajnog dela srpskih istorijskih teritorija od nacističkog okupatora – stoji u tekstu peticije i dodaje se:
– Rusija je danas najznačajniji geopolitički, politički, bezbednosni i ekonomski saveznik Srbije i srpskog naroda, što je višestruko potvrđeno u praksi – od zaštite teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije kroz dosledno poštovanje Rezolucije 1244 SB OUN i sprečavanja prijema tzv. Kosova u međunarodne institucije, preko sprečavanja usvajanja rezolucije o Srbima kao genocidnom narodu, zahvaljujući vetu Vitalija Čurkina u UN 2015. godine, pa sve do podrške očuvanju Republike Srpske sa pripadajućim joj dejtonskim nadležnostima. Ekonomske pogodnosti saradnje Srbije i Rusije, poput višestruko jeftinijeg ruskog gasa za srpsko tržište u odnosu na ostala evropska, te potencijalni odbrambeni i geopolitički oslonac na Rusiju, kao globalnu silu, u mogućim širim previranjima u međunarodnim odnosima,koja nam predstoje, dodatni su argumenti protiv uvođenja sankcija ovoj osvedočenoj prijateljskoj i bratskoj državi.
U tekstu peticije se još navodi:
– Pozdravljajući dosadašnje opredeljenje rukovodstva Srbije na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem da ne uvede sankcije Ruskoj Federaciji uprkos ogromnim pritiscima koji dolaze od strane kolektivnog Zapada i njegovih centara moći, istovremeno smo svesni da će ti pritisci u narednom periodu biti intenzivirani i prošireni i upravo zato smatramo ovu peticiju svrsishodnim načinom ukazivanja domaćim nosiocima vlasti, a i inostranim činiocima, da nacionalno svesna intelektualna, društvena i politička zajednica naše zemlje neuvođenje sankcija Ruskoj Federaciji smatra političkim, bezbednosnim, ekonomskim, ali ne manje i moralnim imperativom.
Peticiju su do sada podržali:
1. Matija Bećković, akademik
2. Darko Tanasković, akademik
3. Vladimir Kecmanović, pisac
4. Draža Anđelković, istoričar i analitičar
5. Ivica Dačić, predsednik Skupštine R.Srbije i predsednik SPS
6. Aleksandar Šešelj , zamenik predsednika Srpske radikalne stranke
7. Prof.dr Miladin Ševarlić, Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu
8. Ivan Stoiljković predsednik, Demokratske partije Srba Makedonije
9. Prof dr Čedomir Antić, Univerzitet u Beogradu
10. Prof dr Aleksandar Vranješ, Univerzitet U Banja Luci
11. Aleksandar Đurđev, Poslanik i predsednik Srpske Lige
12. Ivan Đoković, Direktor Direkcije za vodne puteve
13. Andrija Mladenović, Pomoćnik gradonačelnika Beograda
14. Marko Tanasković, pisac
15. dr Drago Njegovan, istoričar
16. Prof.dr Dejan Mikavica, Univerzitet Novi Sad
17. Filip Rodić, Urednik magazina PEČET
18. Bojan Bilbija, urednik političke rubrike lista POLITIKA
19. dr Žarko Dimić, Direktor istorijskog arhiva SANU
20. dr Goran Nikolić, Institut za evropske studije
21. Marko Kačarević, Srpski pravoslavni pojci
22. Goran Raičević, Strukovni politikolog iz oblasti bezbednosti
23. Miša Blizanac, umetnik
24. Ivan Stratimirović, profesor
25. Prof.dr Đorđe Stratimirović, Profesor Univerzit u Beogradu
26. Selimir Vogić Vojni, sveštenik
27. Siniša Milić, Odbornik u Skupštini grada Sombora
28. Slaviša Pavlović, pisac
29. Dragan Todorović, predsednik Istočne alternative
30. Blažo Vujović, Beogradski sindikat
31. Saša Adamović, istoričar
32. Tajana Poterjahin, pisac
33. Vladimir Jelić, Popredsednik POKS
34. Španović R. Miroslav, poslanik i predsednik PO PUPS
35. Selimir Radulović, upravnik Biblioteke Matice srpske, poeta, esejista i antologičar
36. Dragoslav Bokan, pisac
37. Milenko Mitrović, predsednik Skupštine grada Bijeljina
38. Mišo Vujović, urednik magazina Srbija
39. Dejan Blagojević, Sekretar Skupštine grada Bijeljina
40. prof dr Željko Budimir, Univerzitet u Banja Luci
41. Aleksandar Buhanac, sekretar Srpsko Ruskog Pokreta
42. dr Slobodan Janković, Viši naučni saradnik, načelnik Centra za susedne zemlje i Sredozemlje u Institutu za međunarodnu politiku i privredu
43. dr Luka Kecman, prorektor Univerziteta u Banja Luci
44. Vesna Tanasković, istoričar umetnosti
45. Gojko Raičević, glavni i odgovorni urednik IN4S
46. Ivan Simić, advokat iz Beograda
47. Slavoljub Kačarević, novinar
48. general Boško Antić, admiral
49. dr Jovan Janjić, kulturolog
50. dr Milan Paroški
51. Vladimir Prebiračević, direktor Srpsko-ruskog centra „Majak“
52. Dragan Martinović, akademski slikar
53. prof. dr Dragan Bataveljić, Univerzitet u Kragujevcu
54. Želidrag Nikčević, pisac i direktor Andrićevog instituta
55. Prof. dr Milan Tomić, profesor Moskovskog ekonomskog univerziteta „Plehanov“
Foto: Pixabay.com
