U krivini lazarevačkog puta poginuo je Slobodan Penezić – Krcun 1964: LEGENDA NARASLA POSLE SMRTI
# Mnogo godina posle udesa, nakon mnogih feljtona i ispovesti, može se zaključiti da se oni svi mogu svrstati u tri grupe. Prva: Krcun je poginuo u nesreći slučajno. Druga: to i nije bilo slučajno. Treća: reč je o sabotaži – Slobodan Penezić je ubijen. Ovi poslednji su čak spominjali i Josipa Broza kao vinovnika Krcunove pogibije!
U automobilu “oldsmobil” krenuli su Slobodan Penezić, Svetolik Lazarević, vozač Milorad Lomić, i Ljubo Mijatović, 6. novembra 1964. iz Beograda za Titovo Užice. Krenuli su u 11,55 sati i za 50 minuta prešli 50 kilometara po klizavom putu, po kome je kiša stalno sipila.
Neposredno pred udes, automobil je nenadano izleteo na smolasto, veoma klisko blato koje su na asfaltni put nanele seljačke zaprege, prelazeći sa raskvašenih njiva preko puta. To naneto blato, kao i na asfaltu raskvašena zemlja sa prašinom koju izbacuje termoelektrana “Crljeni”, bili su uzrok klizanja kola i skretanja na desnu travnatu bankinu puta.
– Vozilo je polomilo tri kamena kolobrana. Vozač je dodao gas (verovatno suviše) da bi izvukao auto na put i upravio prema smeru kretanja. Ali, zbog blata na putu, a možda i prejakog gasa, nije uspeo da izvuče auto na drum, već su kola preko asfaltne trake klizala, kao po ledu, produžila levo i sletela niz nasip u livadu. I vozilo je zatim udarilo u drvo – opisivao je udes preživeli Mijatović.
Ostali putnici i vozač su poginuli.
Formirana je komisija, koja je ustanovila da je put bio klizav, da su se kola kretala brzinom od 100 kilometara na sat, da je vozilo bilo ispravno u trenutku nesreće, a da je vozač bio psiho-fizički sposoban da upravlja vozilom. Jedino je zamereno što se nije vodilo računa da se Lomić neki dan pre nesreće razveo od žene i da je to moglo uticati na njegovu sposobnost upravljanja motornim vozilom!
Formirana je još jedna republička komisija, koja je došla do istih ocena. Kasnije se ispostavilo da je formirana i vojna komisija, čiji je izveštaj došao u javnost tek posle 25 godina?!
Po njemu, navodno, vozilo nije bilo ispravno, jer su poluosovine bile stare, pa čak i prestrugane?
Do javnosti je doprlo kako je vojna komisija ustanovila da su na novom “oldsmobilu” bile pogrešno zamenjene poluosovine, desna na levu, a leva na desnu stranu. Stručnjaci su, međutim, odmah reagovali, tvrdeći da s tako postavljenim poluosovinama vozilo ne bi izišlo ni iz garaže.
Mnogo godina posle udesa, nakon mnogih feljtona i ispovesti, može se zaključiti da se oni svi mogu svrstati u tri grupe.
Prva: Krcun je poginuo u nesreći slučajno.
Druga: to i nije bilo slučajno.
Treća: reč je o sabotaži – Slobodan Penezić je ubijen.
Ovi poslednji su čak spominjali i Josipa Broza kao vinovnika Krcunove pogibije!
Krcun, ipak ne ne bi bio legenda da mu i smrt nije bila takva.
Pomenućemo još dve svežije “saobraćajke” koje su i danas predmet čaršijskih naklapanja, da li se stvarno radilo o saobraćajki, ili atentatima…
—————-
Slika: Boris Krajger
Vozeći se s dva sina Boris Krajger automobilom udario u drvo u blizini Sremske Mitrovice 1967
# Krajgerova smrt je bila povod da se poseče mnogo topola pored puteva. Jedno drvo je ostalo: ono u koje je Krajger udario automobilom. Stajalo je pored puta sve dok nije počela gradnja druge trake autoputa. Tada je izvađeno i – premešteno, zajedno sa ogradom.
Tri dana posle nove 1967. Boris Krajger, tadašnji potpredsednik Savezne vlade, ušao je u 18,30 u svoj “pežo” parkiran ispred kuće u Ljubljani i seo na mesto do vozača. Za volanom je bio 21-godišnji sin Janez, a na zadnje sedište se smestio mlađi sin Marko.
Vozilo je po snežnim ulicama Ljubljane krenulo ka Zagrebu. Putnici su zastali da večeraju pre Zagreba. Po izlasku iz motela za volan je seo otac, a Janez pored njega. Mraz je sve više stezao kad su prošli Sremsku Mitrovicu. Brzina je morala biti velika kad su kola najednom skrenula s puta i udarila u jednu topolu drvoreda pod snegom pokrivenih njiva.
Oko četiri sata ujutro zaustavio se kamion. Vozač je našao živog samo mlađeg sina Marka.
Komisija je konstatovala da je do nesreće došlo zbog neprilago|ene vožnje. Kasnije je započela rasprava zašto je potpredsednik vlade sam vozio kola?! Ispostavilo se da je na vozača imao prava samo kad je službeno putovao.!?!
A Krajger nije hteo “popust” – kada je privatno putovao, vozio je sam.
Krajgerova smrt je bila povod da se poseče mnogo topola pored puteva.
Jedno drvo je ostalo: ono u koje je Krajger udario automobilom. Stajalo je pored puta sve dok nije počela gradnja druge trake autoputa. Tada je izvađeno i – premešteno, zajedno sa ogradom.
———-
Slika: Džemal Bijedić i slika avionske nesreće, ima na internetu
Kod Mostara se srušio avion s predsednikom Savezne vlade Džemalom Bijedićem 1977: PRESEČENA CEV ILI PRETERANA SIGURNOST PILOTA
# Pad aviona je jedino videla Almasa Bejtić, seljanka s planine, koja je odmah sišla do milicije i prijavila udes. Govorkalo se da je ona videla “neku eksploziju pre udesa”. I inostrane agencije su javile da se pre pada “čula neka eksplozija”.
Avion “lirdžet” je 18. januara 1977. u 10,45 sati pao u rejonu između Visokog i Kiseljaka, i u njemu su poginuli predsednik Savezne vlade Džemal Bijedić, njegova supruga Zija, vozač i domaćica u rezidenciji.
Poginula je i tročlana posada, sa pilotom izuzetnog renomea Stevanom Lekom, i prijateljem premijerovim, koji je mogao, kako se pričalo “žmureći da sleti u Mostar”.
Avion je normalno pripremljen u Beogradu za let i posle redovne tehničke procedure poleteo za Sarajevo. Avion je imao reodvnu vezu sa aerodromskom kontrolom u Sarajevu. Poslednji put u 10,45 sati, kada se nalazio u rejonu Visokog i Kiseljaka.
Pilot Leka, koji je za sobom imao 4.026 sati leta i bio izvanrednog zdravlja, nije uspeo, izgleda, da promeni smer aviona već je udario u planinu Inač, na visini od 1.350 metara.
Komisija je kostatovala da je avion počeo da menja kurs 5,5 kilometra dalje od propisanog proceduralnog zaokreta, da je bio 300 metara ispod minimalno dozvoljene visine i za 60 kilometara većom brzinom od dozvoljene u ovom sektoru.
Pad aviona je jedino videla Almasa Bejtić, seljanka s planine, koja je odmah sišla do milicije i prijavila udes. Govorkalo se da je ona videla “neku eksploziju pre udesa”. I inostrane agencije su javile da se pre pada “čula neka eksplozija”.
Deset godina kasnije se javio Mladen Kapisoda, koji je izjavio kako je od nekog KOS-ovca čuo da je u avionu bila “presečena cev kod jednog važnog instrumenta”. Kapisoda je ispričao kako je taj KOS-ovac kasnije poginuo na putu između Hrasnice i Ilidže, udarivši u drvo na jednoj krivini.
***********
Slike: Dragan Jočić i Vojislav Koštunica
PAS ŠETAO AUTOPUTEM, NASTRADAO MINISTAR POLICIJE DRAGAN JOČIĆ!
Dragan Jočić (64) iskusni političar, narodni poslanik od 1992 – 1997, dugo godina član Demokratske stranke Srbije u doba dr Vojislava Koštunice (kasnije je, 17. oktobra 2014. napustio stranku), ministar unutrašnjih poslova u Vladi Srbije (od marta 2004 do 2008.) i čovek za koga se i dans veruje, da nije doživeo tešku nesreću i povredu kičmene pršljenove, da bi politička sudbina Demokratskke stranke Srbije i Vojislava Koštunice bila drugačija…
Prema zvaničnoj verziji udesa (pre 16 godina) – 25. januara 2008., oko 23,30 sati na auto putu Beograd – Niš kod Velike Plane (blizu mesta gde je u leto 2009. poginula u saobraćajki najčuvenija srpska bankarka Borka Vučić) službeno vozilo MUP-a Srbije M 500L, registarskih tablica M 10-20, u kojem je pored Jočića bio i Mirko Damjanović – naletelo je, pri velikoj brzini na – psa, vozilo je poskočilo, udarilo u zaštitnu ogradu i Jočić i Damjanović su teško povređeni. Jočiću je odmah na “Banjici” urađena operacija povređenih pršljenova, ali oštećenje je bilo veliko tako da je ostao – nepokretan…
Dragana Jočića su tokom noći posetii Vojislav Koštunica, tadašnji ministar vojni Dragan Šutanovac, predsednik Boris Tadić, a generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vučić, u ime Izbornog štaba Tomislava Nikolića uputio Draganu Jočiću najiskrenije želje za brz oporavak…
O ovoj “saobraćajki” Dragana Jočića i danas se ispredaju razne priče, od laičkih pitanja kakav je i koliki bio TAJ PAS da je izbacio MUP-ov džip sa autoputa, ili otkud uopšte pas šeta u pola dvanaest noću” po autoputu do onih iz domena najvećih zavera – da je saobraćajka režirana i da je pre uklanjanja Vojislava Koštunice bilo potrebno ukloniti Dragana Jočića?!
Ali u intervjuu za 200 broj “Nedeljnika”, Dragan Jočić je o nesreći samo rekao:
“Kada vam se ovako nešto desi, vidite svu osetljivost i krhkost čovekovog življenja. Ukoliko smognete snage da prevaziđete teškoće u kojim ste, vi vidite da biti trkač ili biti nepokretan, biti bogat ili biti siromašan, biti zdrav ili teško bolestan, jeste samo stanje. A ono može da se promeni u deliću sekunde. Ovakva teška stanja su vreme pripremanja. Treba živeti najispravnije što se može. Hrišćanski”, kazao je bivši ministar policije.
“Od momenta kada sam izabran za ministra, i da sam hteo, više nisam imao izbora kako da živim. Moju bezbednost, bezbednost stanovanja, kretanja, rada i sve drugo, po zakonu i propisima preuzeli su drugi. Država. Morao sam da se ponašam kako propisi nalažu. Imao sam poverenje. Nisu me sačuvali. Nisam ni prvi, ali bih želeo da sam poslednji. Ono što je mizerno jeste da u ponašanju države i njenih institucija nema krivca i da niko ne snosi štetu. Dužina i mučan način na koji pokušavam da ostvarim ono što mi pripada, da bih mogao da živim, vređa dostojanstvo… Iz ovoga izuzimam sadašnjeg ministra unutrašnjih poslova i njegovu ljudskost”…
*********
Slika: Borka Vučić
PUKLE GUME, POGINULA BORKA VUČIĆ
U teškoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila 1. avgusta 2009. kod Lapova na autoputu Beograd–Niš poginule su Borka Vučić (84) i Mirjana Blagojević (64) iz Beograda. Nesreća se dogodila nešto pre 15 časova kada se vozilo marke „škoda fabija”, registarskih oznaka BG 699-919 koje se kretalo u pravcu Niša nekoliko puta prevrnulo, najverovatnije usled pucanja gume, probilo zaštitnu ogradu i prešlo na suprotnu stranu autoputa.
Nastradale Vučić i Blagojević su prilikom prevrtanja ispale iz vozila. Prema navodima kragujevačke policije, vozač „škode” Dejan Blagojević (27) iz Beograda je izjavio da je, pošto je prošao pored OMV pumpe kod Lapova, „nešto puklo i vozilo se potom više puta prevrnulo, usled čega su svi putnici, i poginuli i povređeni, ispali iz automobila”.
Prema saopštenju kragujevačke policije, automobil se posle prevrtanja upalio i potpuno izgoreo. Nečelnik kragujevačke policije Ivan Đorović potvrdio je da je na automobilu najverovatnije pukla guma, posle čega je vozač izgubio kontrolu nad vozilom.
Prema Đorovićevim rečima, vozač Blagojević je izgubio svest, ali se posle nekoliko minuta osvestio i uspeo da izađe iz vozila u plamenu.
Povređeni vozač, kao i četvrta osoba iz „škode”, Verica Jezdić-Milatović (44) iz Beograda, bili su zbrinuti u kragujevačkom Kliničkom centru, s povredama koje nisu opasane po život.
Saobraćaj na autoputu Beograd–Niš bio je u prekidu 30 minuta, a kasnije se odvijao otežano zaustavnom trakom do 18 časova.
O svom poznanstvu s Borkom Vučić, kojim se ponosim, mogao bih roman da napišem…Ali, za TV Informer, sam rekao – da je za poslovično sumnjičavu srpsku javnost ovo bili klasično ubistvo da Borka, možda, ne bi otkrila gde su “milijarde koje je sklonila iz Srbije na Kipar”.
Naravno, da kao novinar i glavni urednik Svedoka i Borkin dugogodišnji prijatelj, iskoristio sam poznanstvo da je svojevremeno pitam za “te milijarde” koje je navodno iznela na Kipar?
– Dinjo, prijatelju, pusti te priče koje lansiraju Batić, Velja Ilić i drugi…Pa, jel oni znaju koliko je to para da bi mogle avionom, u tašni ili koferčiću da se iznesu. To su, naravno gluposti, ali DOSmanlije kad ne znaju kako dalje da plivaju odmah upere prst u mene ili Slobu i nas optužuju za sva zala ovog sveta…Čiste gluposti, tračevi na koje čovek ne bi trebalo, ako drži do sebe, ni da se osvrće, niti da odgovara…
