Sa svakim danom, ukrajinska vojska se cepa i desetkuje u Bahmutu, i suočava sa intenzivnim pritiskom da pokrene kontraofanzivu, koja će Ruse potisnuti iz Ukrajine. To se neće desiti.
Čak, i ako Ukrajina bude u stanju da prikupi trupe i vozila, koja prevazilaze sve što Rusi imaju na frontu u Donbasu (sumnjiva pretpostavka), još uvek joj nedostaje artiljerija, vazdušna podrška, logistika i municija da izdrži takav napad.
Pogledajte samo kako Ukrajina trenutno nastupa u Bahmutu, Ugledaru i Avdejevki. U svakom slučaju, ukrajinske snage se povlače, doduše sporo, umesto da priguše rusku ofanzivu. Slike sa „liveuamap.com“, (proukrajinskog sajta) prikazuje mučnu situaciju sa kojom se suočavaju ukrajinske trupe.
Ukrajina, koja bi u teoriji trebalo da ima prednost boreći se sa odbrambenih pozicija, nije uspela da zaustavi sporo, ali stabilno napredovanje ruskih trupa duž cele linije dodira.
Umesto da napadne i uništi ruske linije komunikacija koje snabdevaju ruske snage, Ukrajina pokreće artiljerijske i raketne udare HIMARS na civilne ciljeve. Ti napadi ne oslabljuju taktičku i stratešku situaciju Rusije.
Sedam plavih krugova vidljivih na mapi, označavaju lokacije na kojima se oglašavaju upozorenja o vazdušnom napadu 25. aprila. To znači, da Rusi udaraju na ove lokacije avionima sa fiksnim krilima, da isporuče 500 kg kliznih bombi i eksplozivnih dronova. Učinak je poražavajući za Ukrajince.
Ovi udari takođe potvrđuju procenu, sadržanu u jednom od „procurelih“ američkih obaveštajnih podataka, da je ukrajinski sistem protivvazdušne odbrane (ADS) uništen, i da Ukrajini nedostaje slojevit ADS, da se odbrani od ruskih napada.
Ruski vojni izvori tvrde, da nanose dnevno, u proseku 500 smrtnih slučajeva ukrajinskim vojnicima. Drugim rečima, u poslednjih 60 dana Ukrajinci su imali najmanje 30.000 poginulih na frontu od 950 km. Ukrajina nema neograničene količine boraca.
Nikakva priča u Vašingtonu ili prestonicama drugih zemalja NATO-a, ne menja strašnu taktičku situaciju sa kojom se suočava Ukrajina. Ako pogledate promene na „liveuamapu“ tokom poslednjih šest meseci, Rusija, a ne Ukrajina, nemilosrdno napada svuda duž linije dodira.
Rusija vodi brutalni rat iscrpljivanja, a Ukrajina svojevoljno šalje nezamenljive snage u centar razaranja. Kako će Ukrajina pokrenuti kredibilnu kontraofanzivu bez adekvatne vazdušne podrške, iscrpljenog sistema protivvazdušne odbrane, oslabljene tenkovske snage, nestašice artiljerije i projektila koje se ne mogu lako zameniti, i haotičnog logističkog sistema, koji ne uspeva da zadrži trupe na frontu, potpuno snabdeveni municijom, gorivom i hranom?
Izgledi Ukrajine su još mračniji spoznajom, da je Rusija tokom poslednjih šest meseci, izgradila slojevite odbrambene sisteme duž verovatnih puteva napada, pojačala upotrebu vazdušnih napada na ukrajinske mobilizacione položaje, i držala ogromne obučene rezerve van linije fronta.
Rusija se ne ponaša kao preterano samouvereni nosilac broj 1 na NCAA košarkaškom turniru. Ruski generalštab shvata da je u egzistencijalnoj borbi sa NATO-om, i da se ne upušta u preuranjenu proslavu pobede. Rusija je spremna za duge staze. Međutim, Ukrajina nije.
Lideri u Kijevu se ponašaju kao izopačeni narkomani, potpuno zavisni od spremnosti Zapada da nastavi da šalje novac i oružje. Međutim, postoji problem. Sjedinjene Države i NATO su iscrpili svoje zalihe oružja i municije, i nemaju industrijsku bazu za brzu proizvodnju zamene.
Ukrajinsko poverenje u pobedu, nije zamena za potpuno snabdevenu i obučenu vojsku. Nedostatak zaliha i sirovih regruta sa minimalnom osnovnom obukom je recept za katastrofu.
(Lari Džonson – SONAR)
Preveo i priredio: Webtribune.rs
