Piše: Tomo Lovreković
Kako funkcionišu tajkunski mediji, tajkunsko-mašinski umovi i njihovi
trbuhozborci, najbolje pokazuje činjenica kolika je SENZACIJA
priznanje Jelene Zorić o neodrživosti konstrukcije koja se tri godine
uporno ponavlja, a za koju su apsolutno svi znali da je besomučna laž.
Ne izvinjenje, ne stid, ne sram, već prosto izgovorena istina o
slučaju brata predsednika Republike predstavlja prvoklasno
iznenađenje, da čovek prosto mora protrljati oči i uštinuti se da bude
siguran da je budan i da je čuo upravo to što je izgovoreno.
Kada su onomad pendreci sevnuli po leđima Andreja Vučića na beogradskim
ulicama, samo su naivni, lakoverni i neupućeni poverovali da je u
pitanju slučajnost i zabuna – ali ni najveći optimisti nisu verovali
da će službene palice biti ništa u odnosu na neslužbene, u rukama
tajkuna, urednika njihovih medija, političkih oponenata i prljavih
plaćenika lišenih bilo kakvih etičkih normi.
Te nevidljive palice pucaju po leđima Andreja godinama, a preko njega,
posredno i po leđima brata mu – priče o kriminalu, lopovluku,
reketiranju, o tome da je glavni narko mafijaš u Evropi, bezbrojne
naslovnice na tu temu samo su deo ubojitog arsenala koji ne staje.
Priznanje Jelene Zorić nikako ne znači da će rafalna paljba prestati
ili utihnuti – znači samo da je ta konstrukcija postala toliko
neodrživa i logički uništena, pre svega delovanjem Vladimira
Đukanovića, da su se i sami morali pomiriti sa tim.
Nema veze, tu je plan B, plan C, D, E, F..koliko god alfabet ima
slova, pa u krug.
I ti udarci će se veoma brzo pojačati – ne samo po Andreju, nego i po
Danilu i svakome ko je blizak i lojalan Vučiću. I trajaće sve dok bude
svoj, naš, srpski, dakle ili dok ne promeni kurs ili dok ne odstupi.
Pošto je izvesno da se neće dogoditi ni jedno ni drugo, onda će
„udaračima“ biti slaba vajda. Pokazalo se da ne mogu oni toliko da
tuku, koliko leđa mogu da trpe.
Foto: Printskrin YT
Happy
0
Sad
0
Excited
0
Sleepy
0
Angry
0
Surprise
0
