Najveći srpski naučnik i jedan od najznačajnijih umova u istoriji sveta Nikola Tesla ostavio je svetu u amanet brojna naučna dostignuća.
Njegovi izumi i danas se izučavaju, a mnogi Teslini patenti tek razvojem tehnologije u savremenom dobu dobijaju smisao.
Srećna republika donosi malo drugačiju priču o Nikoli Tesli, njegovim navikama posebno kada je u pitanju ishrana i zdravlje.
Teslina ličnost i način na koji je živeo i danas je enigma. Zna se da je spavao 3 sata dnevno, da je vodio računa šta jede i da je svakog dana pešačio. Kada je u pitanju njegovo zdravlje, osim podatka da je sa 18 godina bolovao od kolere i da se lečio 9 meseci, nije poznato da je ikada više bio bolestan, niti išao kod lekara.
Bio je vitalan i bez trunke narušene svesti do smrti, a umro je 7. januara. 1943 u 87 godini što se u to doba smatralo za duboku starost.
Na osnovu njegove autobiografije i brojnih spisa koje je ostavio smatra se da se Tesla pridržavao 5 pravila zdravog života.
1.Pravilna ishrana i dovoljan unos vode bilo je jedno od osnovnih životnih pravila srpskog genija kojeg se pridržavao.
2. Svakodnevna fizička aktivnost i pravilno disanje kojim kiseonik dolazi do svih tkiva. Zna se da je svakog dana pešačio više kilometara.
3. Tesla je spavao svega 3 sata dnevno, ali treba uzeti u obzir da je on bio vrlo specifične fizičke a posebno umne konstitucije i da je pronašao šta je za njega najbolje.
4. Malo je poznato da je Tesla redovno posećivao pozorišta, ali i kafane o svedoči fotografija koja se i danas čuva u muzeju „Nikole Tesle“ u Beogradu.
5. Pozitivan stav je bila jedna od njegovih odlika iako je uvek, čak i kao vrlo mlad bio vrlo ozbiljan posebno kad je njegov posao i pronalasci u pitanju.
Kako je svojevremeno u razgovoru za Srpski telegraf otkrila direktorka muzeja „Nikola Tesla“ u Beogradu Ivona Jevtić i danas možemo dosta da naučimo o slavnom naučniku. Na osnovu njegove zaostavštine, koja se čuva u ovom muzeju, može se steći vrlo jasna slika o njegovom životu.
Tesla je izuzetno vodio računa o ishrani, i što bi se reklo modernim rečnikom, hranio se zdravo. Za doručak je najčešće pio toplo mleko i jeo jaja koja je uglavnom sam spremao, dok je ručak preskakao i nije ništa jeo. Večerao je celer, supu, piletinu i krompir uz čašu laganog vina, dok je za užinu jeo parče sira ili jabuku.
Kvalitet mu je bio na prvom mestu i uvek je naručivao samo najbolje, bez obzira na to da li je u pitanju bila hrana, nabavka za laboratoriju, kancelarijska oprema ili hrana za golubove.
Izvor: Srecna Republika
