Ono što je poručila međunarodna zapadna petorka u nedavnoj poseti Beogradu predstavlja kulminaciju pritisaka na Srbiju u pogledu Kosova i Metohije, a u situaciji kada se država suočava s pitanjima koja su ključna za njen opstanak, jedno od najvažnijih pitanja jeste da li je moguće postići političko jedinstvo. To će biti jasnije nakon najavljene sednica Narodne skupštine koja bi trebalo da bude održana 2. februara i na kojoj će svi politički subjekti imati priliku da iznesu svoj stav prema najaktuelnijim predlozima u vezi s Kosmetom. Ovo je naročito važno ako se uzmu u obzir i globalne okolnosti, kao što su aktuelni sukob između Rusije i Ukrajine i činjenica da SAD i EU ne odustaju od zahteva Beogradu da uvede sankcije Moskvi.

Upravo zbog toga predstojeća sednica Skupštine Srbije o KiM biće svojevrsni, ali i ponovljeni test političke zrelosti, budući da na posebnoj septembarskoj sednici o južnoj pokrajni saglasnost nije postignuta. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić preneo je da je ponudio svim političkim akterima razgovor, konsultacije, kako bi se upoznali sa svim pritiscima i onim sa čim se Srbija suočava. Dodao je i da su rekli, bar dobar deo njih, da ne žele da razgovaraju, već žele javnu manifestaciju, predstavu za svoje političko delovanje. „Žao mi je što nisu razumeli da je država važnija od političkih interesa bilo koje stranke, bilo koga od nas. Moja obaveza je da poštujem parlament, da izađem u susret svim njihovim zahtevima. Pojaviću se u Narodnoj skupštini, odgovarati na sva pitanja”, poručio je Vučić.

Kako je rekao predsednik parlamenta Vladimir Orlić, očekuje se da će sednica trajati dva dana, kao i prošla, kada je KiM bila jedina tačka dnevnog reda. Orlić je podsetio da je predsednik pozvao sve političke aktere na konsultacije, što je veliki deo njih dočekao na nož. „Pošto oni nisu razumeli da je ovo pitanje koje je iznad svih partijskih interesa, da je to nešto što bi trebalo da bude iznad svih nas, i Aleksandar Vučić je pozvao na jedinstvo, pozvao je sve da pokažu ozbiljnost i odgovornost da budemo na strani sopstvene zemlje. Da li je neko razumeo taj poziv na pravi način, videće se za sedam dana”, rekao je Orlić za RTS.

A lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas, gostujući u istoj emisiji, napomenuo je da ne voli da se vraća u prošlost, već da ga interesuje šta u ovom trenutku dalje, jer će, kako kaže, Srbija snositi posledice i zbog neusklađivanja spoljne politike sa EU. Naglasio je i da evropski put Srbije ne sme biti ugrožen. „Ne mislim da je ovo pitanje o Vučiću, nego pitanje države Srbije. Ja sam za to da mi u parlamentu sednemo, pričamo, podvučemo crvene linije, olakšamo onom ko vodi pregovore u ime Srbije i kažemo da smo za to spremni”, ukazao je Đilas. Kazao je i da će tražiti da „papir”, tj. francusko-nemački predlog postane javan i izrazio uverenje da postoji šansa da se postigne dogovor o nečemu – a to je da nema priznanja KiM i saglasnosti da KiM uđe u UN. Đilas je kritikovao sednicu o KiM od pre šest meseci, ocenivši da je „bila obeležena uvredama i govorom mržnje, zbog čega su konstruktivni predlozi ostali u drugom planu”.

Kada je reč o pozivu na konsultacije, videlo se da je parlamentarna opozicija bila podeljena po ovom pitanju, a deo je tražio da se rasprava održi u parlamentu. Šef poslaničke grupe Demokratske stranke Zoran Lutovac precizirao je da DS neće ići na konsultacije, kako je rekao, jer se na njima neće govoriti o tome kako rešiti neki problem. Šef poslaničke grupe „Ne davimo Beograd” Radomir Lazović kazao je da će se odazvati pozivu na konsultacije i da će izneti njihov stav da je neprihvatljivo da se predlog krije od javnosti.

Poslanica Narodne stranke Sanda Rašković Ivić objasnila je da NS smatra „da bi trebalo da se održi sednica parlamenta i da dobijemo na uvid francusko-nemački plan, pa da reagujemo na konkretnu stvar, a ne na interpretaciju nekog hipotetičkog papira”. Poslaničke grupe koalicije NADA, Srpske stranke Zavetnici i Dveri – Patriotski blok tada su najavile da će podneti zahtev predsedniku Narodne skupštine da bez odlaganja sazove vanrednu sednicu parlamenta na kojoj će biti razmatran tzv. francusko-nemački predlog za KiM.

Prema mišljenju predsednika Centra za proučavanje globalizacije Dejana Miletića, najavljena sednica biće burna i na njoj će biti predstavljeni različiti pristupi rešavanju problema KiM. „Ono što je mnogo važno jeste da razlikujemo strateške i nacionalne interese od dnevne politike i želje za razračunavanjem, pokretanjem nekih negativnih energija, odnosno agresivnosti i mobilisanja takvih nekih ideja koje bi kreirale konfrontaciju. To bi bilo vrlo bitno da se izbegne s tim što je lako tako reći, ali imajući iskustvo pređašnjih naših parlamenata i načina na koji se doživljava politika, možda nije realno i očekivati. Ali ovo je test zrelosti našeg naroda i naše demokratije. Tako to treba i doživeti, tu će svako pokazati svoj trag i kako doživljava Srbiju, jer postoje neke osnove. A to su ti nacionalni interesi, koji ne smeju da budu zanemareni”, ukazuje Miletić za „Politiku”.

Navodi i da mora sve da se posmatra u kontekstu aktuelnog evropskog trenutka, svetskog poretka koji je u promenama i da se ne dozvoli da se preko naših leđa veliki raskusuravaju. „To je, čini mi se, ključni interes, život i budućnost su iznad svih drugih naših razmirica i mogućih razlika na gledanju na rešenja KiM”, kaže Miletić. Govoreći o tome da li treba očekivati jedinstvo političkih aktera po pitanju KiM, on podseća da je očekivao od sednice u septembru, na kojoj je bio izveštaj od KiM, pa se to nije desilo. „Bio bih preterani optimista kad bih očekivao da će sve parlamentarne grupe da imaju razumevanja za strateške interese. To nije naša realnost, ali očekujem da će većina parlamenta, dvotrećinska, imati konsezualni pristup ovom problemu”, ocenjuje naš sagovornik.

Marketinški stručnjak Nebojša Krstić smatra da će najavljena sednica parlamenta biti zanimljiva zbog toga što će predsednik Vučić detaljno objasniti poziciju SAD, EU i Prištine u svetlu aktuelnog dijaloga. „Objasniće koje su opasnosti, koje šanse, ako šanse uopšte postoje, kao i razloge zbog kojih misli da je koncept francusko-nemačkog predloga prihvatljiv, kao i posledice eventualnog neprihvatanja. Stranke koje su na papiru proevropske, sudeći po najavama Lutovca, biće nezainteresovane za debatu i okriviće Vučića čak i za greške na temu Kosova koje su demokrate učinile u periodu svoje vlasti”, ukazuje Krstić.

Stranke „patriotskog bloka”, prema njegovom mišljenju, ponašaće se destruktivno, promovisaće demagogiju i populizam i biće advokati interesa one zemlje kojoj ne odgovara da Srbija pronađe zajednički jezik sa SAD i EU i kojoj odgovara da ovde bude stalna nestabilnost s povremenim konfliktima kako bi time učvršćivala svoje pozicije na Balkanu i time prkosila Amerikancima. „Dakle, osim mogućnosti da građani od predsednika steknu realnu sliku o poziciji Srbije u ovom uzavrelom svetu, nikakve druge koristi od te sednice neće biti”, zaključuje naš sagovornik.

Da je rasprava u parlamentu o Kosovu i Metohiji potrebna, jer odgovornost ne može biti isključivo na jednom čoveku, naglašava saradnica Instituta za uporedno pravo Mina Zirojević. Ona za naš list objašnjava da postoje potpuno različite struje, od kojih jedna govori da se ni po koju cenu ne treba predati. Kaže i da smo videli na primeru Hrvatske da kada se preda jedna teritorija, ne dobija se ništa zauzvrat, a takođe, kada smo rekli da Republika Srpska mora da postoji, vidimo da ona postoji i danas. Iskustvo sa Zapadom, ukazuje ona, naučilo nas je da se ne treba predavati ni po koju cenu.

Zirojevićeva dodaje da s druge strane postoji mala grupa ljudi koja u svemu pronalazi neki razlog za nekorisnu diskusiju zbog toga što insistira na tome da će neko drugi nešto da potpiše, što se do sada nije desilo. Da li je reč o tome da se oni baš na taj način preporučuju Zapadu da eventualno i sami budu na tom mestu, kako kaže Zirojevićeva, ostaje otvoreno pitanje. Ali, kako dodaje, videli smo i da kada bilo ko dođe u tu poziciju, nije lako doneti bilo kakvu odluku. A na pitanje možemo li očekivati jedinstvo političkih subjekata po pitanju KiM, sagovornica „Politike” smatra da to nije ni toliko važno, koliko je važno to što je narod manje-više ujedinjen, što pokazuje i odnos snaga u skupštini. Najavljena sednica će pokazati da postoji veliki broj onih koji smatraju da je KiM neotuđivi deo Srbije, kao i da je malo onih koji podržavaju kosovsku nezavisnost, ocenjuje Mina Zirojević. Očekuje i da će se čuti i glasovi koji će optuživati predsednika Srbije da hoće da preda KiM i da će oni koristiti ovu sednicu za neke nevažne teme.

Krstić: Turbo-folk i raspored sedenja važniji od državnih pitanja

Marketinški stručnjak Nebojša Krstić objašnjava za „Politiku” da je, ako se ima u vidu prethodna debata o rešavanju kosovskog problema i ponašanje opozicionih partija, teško poverovati da je moguće postići jedinstvo. „S obzirom na ponašanje opozicionih partija onomad, kad je predsednik Vučić pozvao na debati o rešavanju kosovskog problema i kada se praktično niko nije javio uz obrazloženje da to nije njihov, već Vučićev problem, kao i na osnovu toka prethodne skupštinske sednice o KiM kada je važnije bilo ko gde sedi, kada su se citirali turbo-folk hitovi i kada je predsednik Srbije obasut uvredama i nedoličnim komentarima, teško je poverovati da se te iste stranke danas mogu dozvati pameti i razumeti da najveći državni i nacionalni problem zahteva, ako ne jedinstvo, ono bar ozbiljnu i argumentovanu raspravu. I da je Kosovo problem svih nas, prevashodno onih koji pretenduju na vlast, a ne Vučićev privatni problem”, ističe Krstić.

Prethodna rasprava o KiM trajala dva dana

Na prethodnoj posebnoj sednici parlamenta, 13. i 14. septembra jedina tačka dnevnog reda bio je Izveštaj o pregovaračkom procesu s privremenim institucijama u Prištini od 15. juna 2021. do 1. septembra 2022. godine. Sednici je prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je tada odgovorio na približno sto pitanja. Sednica je trajala dva dana, a poslanici Narodne skupštine glasali su za Izveštaj o pregovaračkom procesu s privremenim institucijama u Prištini od 15. juna 2021. do 1. septembra 2022. godine. Poslanici su prihvatili izveštaj, a za je glasalo 148 poslanika, dok je protiv bilo 57, preneli su tada mediji.