U pozadini naglo pogoršanih odnosa Rusije i takozvanog kolektivnog Zapada zbog Ukrajine, odnosi sa Nemačkom zauzimaju posebno mesto. Umnogome zato što su Nemci, i pored svih peripetija rusko-nemačke istorije, uživali visok prestiž u Rusiji, jer su se tokom mnogo vekova na ruskom prostoru ukorenjivali u društvu, kulturi i nauci.
I u samoj Nemačkoj su se trudili da se uzdrže od antiruske retorike. Ali posle promene vlasti u Berlinu krajem 2021. godine, kao što se situacija oko Donbasa i Ukrajine sve više zaoštravala, a Moskva zauzela čvrst stav, zahtevajući od Zapada bezbednosne garancije, nešto se promenilo.
Nakon što je sredinom februara u Moskvi govorio naslednik Angele Merkel Olaf Šolc , kada je optužbu za genocid protiv Ukrajine zbog rata u Donbasu nazvao „smešnom“, dve zemlje su se otuđile. Tada je počela ruska specijalna operacija u Ukrajini, a nemački političari su, kako kažu, probili .
Tada je, kako su pisali nemački mediji, Šolc navodno izjavio da će „napad Rusije osloboditi Nemačku njene istorijske krivice”. I mada se brzo pročulo da kancelarka ništa od toga nije rekla, a da su ga „novinari pogrešno razumeli“, „talog je ostao“ i nekakav mehanizam je pokrenut. A Berlin je strasno pohrlio da okrivi Rusiju i ništa manje strasno da podrži Ukrajinu.
Promenio se i odnos Rusa prema Nemačkoj
Ruski politikolog Jevgenij Satanovski je u intervjuu uredniku ruske švajcarske izdavačke kuće Aleksandrom Peskom prilično oštro govorio o takozvanoj „podršci Ukrajini“, nazivajući beskrajno snabdevanje Кijevom oružjem zločinom protiv čovečnosti:
„Pored Putina, u ovom trenutku ne postoji ništa što bi moglo da uspori instinkt većine stanovništva zemlje u kojoj živim da okonča postojanje Nemačke. I to, ako je potrebno, sve zemlje Evrope koje sada snabdevaju oružje u Ukrajinu treba pretvoriti u ravno, malo otopljeno mesto. Ljudima se daje mogućnost da žive u miru. A onda vi snabdevate Ukrajinu oružjem koje je dizajnirano da ubija naš narod? Ukrajina je naš porodični posao, a ne evropski posao.“
Prema njegovim rečima, velika nada da Evropa i Amerika uopšte imaju budućnost je, začudo, Putin, koji je „najprozapadniji“ ruski političar. Njagovi naslednici ne bi imali ista ograničenja, obaveze i „simpatije prema Nemačkoj“ kao on.
„Ogromna većina onih koji će ga naslediti neće doživeti ništa osim okrutnog osećaja poniženja i neprijateljstva od spoznaje da postoji neprijatelj s druge strane granice. I neprijatelj koji još nije završen, ali koji mora biti gotov“, zaključio je Satanovski.
Fantomske rane Velikog otadžbinskog rata
Drugi ruski politikolog, specijalista za Nemačku Aleksandar Кamkin , delimično se slaže sa mišljenjem Satanovskog . On je u komentaru za RT objasnio:
„Mnogi u Rusiji ne razumeju zašto su Zapad, a posebno Nemačka, gde su desničarski radikali proganjani od strane politike, medija i civilnog društva, slepi na desno oko prema neonacistima u Ukrajini. O njima se nije razgovaralo niti kritikovano. Isto važi i za buđenje neonacizma na Baltiku.
Podrška nacistima u Ukrajini – da se razumemo – probudila je u ruskom društvu fantomske rane Velikog otadžbinskog rata i oživela istorijske predrasude prema Nemačkoj.
Кamkin se takođe slaže da je Vladimir Putin bio prozapadni političar:
„Njagov san je bila stabilna strateška saradnja Nemačke i Rusije. Ali pošto je današnja Nemačka vazalna država SAD, strateška saradnja Nemaca i Rusa, nažalost, ne dolazi u obzir. Nemačka ostaje u vodama velikog brata koji vozi u Vašingtonu.“
Foto: AP/Tanjug
