Američki predsednik Džo Bajden i bivši američki predsednik Donald Tramp
dogovorili su datume dve izborne debate. Prva će biti održana 27. juna, a domaćin
će biti CNN, dok je druga zakazana za 10. septembar i njen domaćin biće ABC.
U trećem delu VODIČA ZA AMERIČKE IZBORE, koji je pripremio Institut za politiku i
ekonomiju jugoistočne Evrope IPESE, objašnjavamo kad je nastao sistem predsedničkih
debata, ko ih organizuje, kakva su pravila, koliko utiču na rezultate izbora…
Brz dogovor i oštra retorika
Brzi dogovor o dva datuma debata usledio je nakon što je šef Bele kuće rekao da ne
namerava da učestvuje u uobičajenim jesenjim debatama u organizaciji Komisije za
predsedničke debate. Njegov tim predložio je okršaj pred kamerama u medijskim
kućama, pa je Bajden javno rekao da je prihvatio poziv CNN-a uz poruku: „Na tebi je,
Donalde“.
Tramp, koji je insistirao da je spreman za debatu bilo gde i bilo kad, na svojoj društvenoj
mreži Truth Social odgovorio je da će biti tamo uz poruku koju izgovaraju voditelji pred
početak bokserskih mečeva: „Spremimo se za tuču!“
Imajući u vidu polarizaciju u američkom društvu, ali i retoriku koju obojica kandidata
koriste – Tramp Bajdena naziva najgorim predsednikom u istoriji i čovekom koji će
izazvati treći svetski rat, dok Bajden insistira na tome da je Tramp osuđeni kriminalac
koji se bori samo za sebe – mnogi ove debate smatraju veoma važnim. Tramp i njegov
tim veruju da je glavni zadatak da pojačaju zabrinutost glasača zbog Bajdenovih
godina i mentalnog zdravlja, dok Bajden i njegov tim smatraju da mogu da iskoriste
Trampovu retoriku protiv njega i podsete birače zašto su aktuelnom šefu Bele kuće
pružili podršku četiri godine ranije.
Neočekivani termin
Zanimljivo je da je najavljena debata 27. juna zakazana neočekivano rano. I to u trenutku
kada ni jedan, ni drugi kandidat nisu formalno predsednički kandidati svojih partija.
Očekuje se da će Tramp to postati tek nakon Republikanske nacionalne konvencije u
Milvokiju od 15. do 18. jula, a Bajden nakon Demokratske nacionalne konvencije u
Čikagu od 19. do 22. avgusta.
Ova debata će biti različita od uobičajenih i po tome što će se na njoj sukobiti samo
Bajden i Tramp, a izostaće treći kandidat – Robert Kenedi, ali i po tome što neće biti
gledalaca. Pozicija dvojice političara i to ko će imati završnu reč odlučeni su bacanjem
novčića, a debate će moderirati Džejk Taper i Dana Beš.
25. jun 2024.
ANALIZA IPESE
CNN, predsedničke
debate, Džo Bajden,
Donald Tramp, rezultati
izbora, polarizacija
američkog društva,
komisija, uticaj, glasači
KEYWORDS
Organizovane
predsedničke debate su
relativno nova pojava u
izbornom procesu u SAD,
iako ih je povremeno bilo
i u 19. veku.
”
Najgledanija
predsednička debata
u istoriji je prvi okršaj
Klintonove i Trampa 2016.
sa 84 miliona gledalaca.
”
VODIČ ZA AMERIČKE
IZBORE
Prvi TV duel Bajdena i Trampa zakazan za 27. jun. Koliko su debate
vazne, kako uticu na tok kampanje i kakva se istorija krije iza njih,
saznajte u novoj analizi IPESE…
Inicijativu za
organizovanje
predsedničkih debata
pokrenuo je 1956. student
Univerziteta u Merilendu
Fred Kan, doseljenik
iz Nemačke i veteran
Korejskog rata.
”
Student osmislio koncept
Predsedničke debate su relativno nova pojava u izbornom procesu u SAD. Političkih
rasprava između kandidata bilo je povremeno i u 19. veku, ali njih nije moglo da
prati mnogo ljudi, pa niti su bile obavezne, niti je bilo bilo kakvih pravila. S pojavom
televizije, mnogo toga se promenilo, pa je 1956. student Univerziteta u Merilendu Fred
Kan, doseljenik iz Nemačke i veteran Korejskog rata, pokušao da organizuje debatu
između Adleja Stivensona i Dvajta Ajzenhauera. Do nje nije došlo, ali zahvaljujući ovoj
inicijativi organizovane su tri debate Džona Kenedija i Ričarda Niksona 1960.
– Ideja debate, koja je do tada smatrana anahronizmom, postala je tema razgovora i
1960. dobila je tri termina na televiziji – rekao je Kan za NPR 2012.
Nakon okršaja Kenedija i Niksona predsedničke debate nisu organizovane sve do
1976. Tada su se, pred kamerama, sukobili Džerald Ford i Džimi Karter. Sponzor ovih
događaja bila je Liga žena glasača, koja je bila sponzor i 1980. i 1984. Kada su odustali
od toga jer su kandidati pokušavali da kontrolišu svaki aspekt debate, dve velike partije
su organizovale Komisiju za predsedničke debate i ona je bila organizator ovih okršaja
kandidata sve do ove godine.
Uticaj debata na izbor kandidata
O uticaju debata na izborne rezultate često se raspravlja. Pojedini istoričari i analitičari
smatraju da je Džon Kenedi tesno pobedio Ričarda Niksona nakon odličnog nastupa u
prvoj TV debati 1960, da je Džerald Ford izgubio izbore 1976. zbog užasnog odgovora
na pitanje o sovjetskim trupama u istočnoj Evropu tokom debate, a da je Ronaldu
Reganu glumačko iskustvo iskorišćeno u TV okršajima pred kamerama donelo dva
mandata. Drugi stručnjaci smatraju da nije baš najjasnije da li nekoliko nastupa pred
kamerama zaista može da promeni mišljenje glasača, posebno u jako polarizovanom
društvu.
Prema istraživanjima organizacije Pew Research Center sprovođenim nakon izbora
od 1988. do 2016, oko 60 odsto birača smatra da su im debate bar donekle pomogle
u odluci za koga da glasaju. Procenat je bio najveći 1992 – čak 70 odsto – i to nakon
debata Džordža Buša, Bila Klintona i Rosa Peroa, a najmanji – svega 10 odsto – 2016.
godine, nakon okršaja Hilari Klinton i Donalda Trampa.
Ipak, jedno je jasno, debate imaju veliku gledanost. Više od 73 miliona ljudi gledalo je
prvi okršaj Trampa i Bajdena 2020, pokazalo je istraživanje Nilsen medija. To je treća
najgledanija debata u istoriji, a ispred nje su prvi okršaj Klintonove i Trampa 2016. sa
84 miliona gledalaca i debata Džimija Kartera i Ronalda Regana sa 80.4 miliona.
www.ipese.rs
