Turci imaju svoju verziju Kosovskog boja, potpuno drugačiju od svega što znamo
Kosovski boj predstavlja jednu od najznačajnijih bitaka u istoriji srpskog naroda, a mit o junacima koji su se žrtvovali protiv višestruko moćnijeg neprijatelja postao je jedan od temelja nacionalne svesti i očuvanja identiteta kroz vekove u kojima Srbi nisu imali svoju državu, a svoju slobodu kupovali su krvlju ratujući za druge carevine, neprestano sanjajući o oslobođenju i povratku ‘onamo ‘namo.
Iako o samoj bici koja se dogodila na Vidovdan, 28. juna 1389, godine iliti „leta 6897. indikta 12. meseca 15. u dan utorak, a čas je bio šesti ili sedmi, ne znam, Bog zna.”, kako je na kamenom stubu urezao despot Stefan Lazarević i postavio svoj zapis o Kosovskom boju na Gazimestanu, nema mnogo izvora na osnovu kojih bi se moglo utvrditi čak ni to ko je pobedio u boju.
Istoričari se slažu da je bitka nesumnjivo bila velika i nesvakidašnja po tome što su oba vladara, knez Lazar i sultan Murat, stradali u njoj.
Tokom šest vekova i gotovo sedamdeset velikih ratova koje je Osmanska imperija vodila na tri kontinenta, nikada se nije desilo da jedan sultan pogine u bici.
Koliki je trag Kosovska bitka ostavila među samim Turcima, svedoči i činjenica da su strani izaslanici pred sultane izlazili tako što su ih lični gardisti turskog vladara držali za ruke.
Kada je reč o pogledu na bitku, motive, pa čak i ishod rata, dostupni izvori ne govore mnogo, a svakako da misteriji koja obavija Kosovski boj još više daje na značaju i to što su verzije o sukobu različite, pa čak i oprečne.
Pojedini istorijski izvori govore o turskoj pobedi, nerešenom ishodu, pa čak i o srpskoj pobedi.
Možda jedna od najinteresantnijih turskih verzija Kosovske bitke jeste ona koju propagira profesor Jusuf Oguzoglu, stručnjak za osmansku istoriju i profesor istorije na Univerzitetu Uludag u Bursi.
Kako se na Kosovu i Metohiji, pod kontrolom privremenih vlasti prištinskih Albanaca, sve više vrši zatiranje srpske istorije, crkava i spomenika kao njenih najvernijih svedoka, tako se istovremeno širi propaganda o turskoj vladavini kao periodu zlatnog doba.
Na Kosovu i Metohiji se sada obeležava sećanje na pogibiju sultana Murata u Kosovskoj bici u sklopu kopleksa Muratovo turbe, u selu Mazgit, nadomak Prištine. Na jednom od takvih skupova, ovim povodom, pre nekoliko godina, profesor Jusuf Oguzoglu govorio je o velikoj turskoj pobedi.
– Kasnije i srpski izvori priznaju ovaj poraz. Na početku, junačka smrt sultana Murata stvorila je atmosferu pobede, međutim, autentični istorijski dokumenti pokazuju da je turska država ostvarila veliku prednost – istakao je tom prilikom Oguzoglu.
Ono što je interesantno, prema rečima profesora Oguzoglua, inicijator bitke je bio srpski knez Lazar.
– On je okupirao rudnike zlata i srebra na Kosovu dajući ih na korišćenje saksonskim trgovcima. Glavni cilj bio mu je – da Srbiju ponovo načini carevinom – tvrdi Oguzoglu.
Turski profesor kaže da je u te svrhe Lazar počeo da troši velike sume novca kako bi proširio svoj uticaj u regionu, istovremeno stvarajući savez sa Bugarima, Grcima, ali i sa Mađarima i Česima kako bi napao Osmansko carstvo.
– Uvidevši tu opasnost, sultan Murat je započeo borbu protiv srpske ekspanzije – rekao je Oguzoglu.
Iako nije doprineo saznanju istine, a današnji naučnici to retko i rade, nema sumnje da se Oguzoglu pridružio jahačima apokaliptične priče o velikosrpskoj agresiji. Izgleda da knez Lazar nije znao za ljudska i manjinska prava.
Politika.rs