Gost podkasta Živ pečen, novinar i pisac Miroslav Turudić, autor knjige „(M)učenje jezika”, objavljene još 1999, govori koliko se jezik u medijima promenio za skoro četvrt veka, kako da izbegnemo pasivne konstrukcije i sat vremena iz medijskog govora, zašto izbegavamo tisuću misleći da je kroatizam, ali i o novinarstvu u koje su dolazili najbolji predstavnici svojih profesija.
Na početku podkasta, Miroslav Turudić govori o čuvenom Novosadskom dogovoru iz 1954. godine, postignutom između srpskih i hrvatskih lingvista i pisaca. Trebalo je da i jedni i drugi izrade Rečnik srpskohrvatskog jezika. Hrvati su, međutim, brzo prestali da ga štampaju.
Turudić podseća da je 1960. napravljen zajednički Pravopis srpskohrvatskog jezika, ali je kasnije, posle Deklaracije o hrvatskom jeziku iz 1967, nastao raskol između srpskih i hrvatskih intelektualaca i Hrvati su se odvojili od srpskohrvatskog jezika.
Razgovor je nastavio pričom o srpskim pravopisima: „Devedesetih, kod nas su se pojavila tri pravopisa. Usvojen je, mada bi bolje bilo reći oktroisan, Pravopis Matice srpske. Solidan pravopis, jedino je šteta što nije usvojen na regularan način”, istakao je Turudić.
Govoreći o kroatizmima u srpskom jeziku, Turudić kaže da mnoge reči za koje mislimo da su hrvatske, u stvari su srpske, samo smo ih mi davno napustili.
„Sveti Sava je upotrebljavao tisuću, a ne hiljadu. Ni obitelj nije kroatizam, u liturgiji SPC nećete naći porodicu, nego obitelj”, jasan je Turudić.
Govorio je i o tzv. ženskim profesijama: „Kada su u pitanju ženske profesije, ženske titule, ja sam protivnik toga. To je forsiranje i podleganje trendu koji je došao iz EU. Mislim da je većina lingvista protiv toga. Ako hoćete nešto na silu da uvedete, to nikada ne opstaje, od borca smo dobili borkinju – smešno”, negodovao je novinar i nekadašnji urednik Večernjih novosti.
Kritikovao je novinare kada upotrebe čak četiri reči za nešto što mogu da kažu jednom reči, kada interes i interesovanje koriste kao sinonime, naglasio je da je sat vremena pleonazam i da mu nema mesta u jeziku novinara, posavetovao je da treba izbegavati pasivne konstrukcije.
Završio je rečima da je stanje u medijskom jeziku danas gore nego pre 24 godine, kada je objavljena knjiga „(M)učenje jezika”:
„Novinari su nekada bili mnogo obrazovaniji nego danas, u novinarstvo su dolazili najbolji predstavnici svojih generacija. Entuzijazma i ljubavi prema profesiji više nema.”
