Kako piše The National Interest, predsednik SAD Donald Tramp ozbiljno razmatra mogućnost napuštanja mirovnih pregovora po pitanju Ukrajine. Pitanje je, međutim, da li je to zaista loša vest za sve strane.
Prema pisanju ovog američkog magazina, Trampu je već odavno zasmetao nepopustljivi stav ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, a sada bi izlazak iz procesa mogao biti viđen kao oslobađanje od neželjenih obaveza.
Navodi se da je Ukrajina odbacila mirovni plan koji je predložio Vašington, plan koji je podrazumevao ustupanje teritorija Rusiji, uključujući Krim, uz minimalne ustupke sa druge strane.
Moskva je istovremeno insistirala na neutralnosti Ukrajine i njenom obavezivanju da se neće priključiti NATO-u — zahtevi koje je Alijansa odmah odbacila.
U tom kontekstu, Rusija je posegla za poznatom strategijom: suptilno je podsetila da poseduje nuklearni potencijal. U novembru prošle godine predsednik Vladimir Putin potpisao je novu verziju nuklearne doktrine, kojom je proširen spisak situacija koje bi mogle dovesti do upotrebe strateškog oružja. Među njima se sada nalazi i napad konvencionalnim sredstvima od strane država koje uživaju podršku nuklearnih sila.
Drugim rečima, ukoliko Kijev, koristeći zapadno naoružanje, izvrši udar na ruske gradove, Moskva bi to mogla interpretirati kao napad kolektivnog Zapada — što dodatno komplikuje celu situaciju.
Nije slučajno da su ove izmene došle upravo nakon što je administracija Džoa Bajdena odobrila Ukrajini upotrebu dalekometnih američkih raketa protiv ciljeva u dubini ruske teritorije.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov naglasio je da je doktrina jasna i dostupna svima, istakavši da su sve okolnosti pod kojima bi Rusija mogla upotrebiti nuklearno oružje jasno definisane.
Ovo zaoštravanje retorike dolazi u trenutku kada Moskva jasno stavlja do znanja da bilo kakvo raspoređivanje zapadnih trupa, čak i pod izgovorom mirovne misije, može biti protumačeno kao korak ka globalnoj eskalaciji.
Sergej Šojgu, sekretar Saveta bezbednosti Rusije, upozorio je da bi slanje zapadnih „mirovnjaka“ moglo dovesti do direktnog sukoba sa Rusijom, pa čak i do većeg globalnog sukoba.
Šojgu je takođe naglasio da bi takvi kontingenti u realnosti imali više karakteristike okupacionih snaga nego istinskih mirotvoraca. On je dodao da bi ti „mirovnjaci“ praktično služili kao štit za kijevske vlasti koje, prema njegovim rečima, sprovode represiju nad ruskim jezikom i kulturom na teritoriji Ukrajine.
Na drugoj strani Atlantika, predsednik Donald Tramp nije krio svoje nezadovoljstvo zbog stagnacije mirovnih pregovora. Tokom svoje kampanje obećavao je da će rešiti ukrajinsku krizu „prvog dana“ mandata, ali kako se približava stoti dan njegove nove administracije, strpljenje je sve kraće.
Prema pisanju Newsweeka, trenutno se razmatra opcija u kojoj bi evropske trupe preuzele nadzor nad primirjem duž oko 1000 kilometara linije fronta, mada za to još ne postoje konkretni temelji. Zelenski je ranije procenjivao da bi za takvu misiju bilo potrebno najmanje 200.000 vojnika, što dodatno komplikuje ionako nerealistične planove.
Šojgu je ponovo kritikovao ovu ideju, ocenivši da bi takve trupe bile više nalik na okupacione snage nego na prave mirovne misije. Jasno je da i za Moskvu i za deo međunarodne zajednice postaje sve očiglednije da termin „mirovnjaci“ sve češće krije sasvim drugačije političke ambicije.
U tekstu se dodatno osvetljava interesovanje SAD za prirodna bogatstva Ukrajine. Na teritoriji ove zemlje nalazi se gotovo 20 od ukupno 50 minerala koje američko Ministarstvo unutrašnjih poslova smatra strateški važnim.
Među njima su titan, neophodan za vazduhoplovnu industriju, litijum za baterije, kao i značajne rezerve urana, grafita, mangana i retkih zemalja poput iterbija i prometija.
Brendon Vajhert je ranije upozorio da bi, ukoliko Trampova administracija nastavi da insistira na pristupu ovim resursima, napetosti između SAD i Rusije mogle samo dodatno eskalirati.
Kako zaključuje The National Interest, Tramp bi mogao doći do jednostavnog zaključka: ako nema jasne koristi za Sjedinjene Države, nema ni razloga za dalje angažovanje.
Mogućnost da Vašington odustane od prisustva u ukrajinskoj krizi možda nije loša vest za Moskvu. Možda je upravo to scenario koji bi mogao iz korena promeniti tok događaja na terenu.
A da li će tako zaista biti, ostaje da se vidi u danima koji dolaze.
Webtribune.rs
