Piše: Vladimir Prebiračević
Američka mornarica sa dva nosača aviona se približava obalama Izraela kako bi pokušala da odvrati potencijalne nove učesnike u novom izraelsko – palestinskom sukobu ali i da pruži i direktniju pomoć svojim obaveštajnim radom i prislušnim sistemima.
Sve oči su se okrenule od Zelenskog i Ukrajine i okrenule su se prema Izraelu. Ali sa očima i medijskom pažnjom odoše i milijarde dolara koje je Ukrajina očekivala u najskorijoj budućnosti da dobije za svoje vođenje rata protiv Rusije a za tuđe interese.
Simbolična humanitarna pomoć gladnima i ranjenima bez ikakvih uslova za život u getu iz koga nemaju kud koja stiže palestisnkom narodu nije ni približna količinama oružja koje stiže izraelskoj strani ovih dana od savezničkih zemalja.
Dupli i trodupli minus za ukrajinskog predsednika Zelenskog koji ne samo da ostaje bez preko potrebnog novca i medisjke pažnje nego ostaje i bez obećanog oružja i municije koje sada ima novu destinaciju na Bliskom istoku. Brzo se Ukrajina pušte niz vodu jer treba spašavati dragulj u zapadnoj kruni pa im ratne igre na periferiji Evrope nisu više toliko važne obzirom na pretnju pred kojom se nalazi Izrael.
Totalni rat muslimanskih država koje okružuju Izrael i izuzetno borbenih i glasnih Izraelaca je svakim danom sve bliži i izgleda da ga niko neće ni zaustavljati obzirom na situaciju sa hitne sednice Saveta Bezbednosti gde nikakav dogovor i rezolucija nisu mogli proći zbog blokade na prvom mestu SAD-a.
Velika mobilizacija mnogobrojnih muslimanskih milicija širom Bliskog istoka pokazuje da ovaj sukob neće kratko trajati i da su ulozi visoko podignuti. Skoro niko nije znao za planove Hamasa koji kada su ugledali svetlost dana u spektakularnim akcijama protiv izraelske vojske i pokazali da Izraelci nisu nedodirljivi i nepobedivi i da su se posle više godina uljuljkali u sopstveni mit o nepobedivosti i nepogrešivosti sopstvenih bezbednosnih struktura.
Igrajući na kartu izuzetne surovosti izraelske vojske Hamas je imao nekoliko kečeva u rukavu u ovoj ratnoj partiji pokera protiv dugogodišnjeg omraženog neprijatelja. Odlična medijske i informativna obučenost i pripremnjenost se videla od prvog sekunda akcije koju su pokrenuli.
Bombardovanjem bolnica, džamija i stambenih objekata sa velikim procentom poginule palestinske dece među civilnim žrtvama, Izraelci su praktično ujedinili sve muslimanske zemlje protiv sebe pa čak i ugrozile živote i imovinu Jevreja širom sveta. Nekoliko ubistava na raznim stranama sveta je pripisano praktično osvetničkom ponašanju prema Jevrejima koje smatraju krivim za ono što se događa u Palestini i koja će se vremenom samo pojačavati kako sukob bude trajao.
Ne samo da su svi Jevreji označeni kao mete nego su i amerikanci izazvali gnev protiv sebe svojim vojnim angažmanom i izjavama visokih političara iz Vašingtona. Već omraženi od ranije, samo su pojačali neprijateljstvo prema sebi što se svakodnevno može videti u Siriji i Iraku ali polako i na drugim mestima gde će prvo američka vojska biti meta napada dronovima , raketama i drugim sredstvima koje mnogobrojne milicije i plemenske grupe imaju u svom posedu.
Rat koji je SAD iznenadio i prinudio ga da ga vodi na dve strane pokazao je šta su strateški prioriteti sa kojima neće biti kompromisa. Pomoć Ukrajini opada i brzo će se osetiti na frontu u nedostatku municije i borbenih sistema za početak pa redom i sve ostalo. Strateški partneri u EU se lagano osipaju i pored dosledne Mađarske sada se pojavljuje i Slovačka kao moguća opozicija evropskoj mahnitosti u ratu protiv same sebe jer protiv Rusije svakako nisu ni sposobni da vode ozbiljan i direktan rat. Evropa je već nanela toliko štete sopstvenim zemljama i stanovništvu da nije ni čudo što većina političara koji su bili na vlasti i aktuelni u evropskim zemljama posle održanih izbora u istim uglavnom gube vlast i više ih nema na mapi.
Ukrajini i narodu u Ukrajini treba da bude jasnije da je Кolektivni zapad pod neprikosnovenim vođstvom SAD-a odlučio da spašava Izrael i da se ne može spasiti i jedno i drugo. Prioriteti SAD-a su jasni a i kome do sada nije bila jasna sudbina Ukrajine sada im mora biti jasno da Ukrajina neće postojati ni u granicama koje sada trenutno kontroliše.
Od Odese na jugu pa na gore pored Dnjepra sve do Кijeva sve sa desne strane Dnjepra će biti rusko kao što je i ranije bilo i tu nema nikakvih mogućnosti da bude drugačije. Кo ne veruje brzo će se razuveriti. Ishod je poznat odavno još je ostalo samo da vidimo koliko vremensko razdoblje će biti potrebno da se taj cilj ostvari.
Što se tiče naše zemlje ona pod hitno mora da se skoncentriše na vojno jačanje kao prioritetno ali i jačanje žandarmerije , policije i BIA-e, mora se pojačati brojčano stanje a posebno je važno pod hitno vratiti obavezno služenje vojnog roka kako ne bi dočekali da ne znamo da se branimo i zaštitimo sopstvenu zemlju i narod. Bez obzira koji su troškovi za vraćanje služenja obaveznog vojnog roka u Srbiji oni su samo nebitna statistička stavka u odnosu na preveliku cenu gubitka države. Ekonomsko i vojno jačanje moraju ići ruku pod ruku jer ni Кosovo se samo neće vratiti ako samo budemo kukali nad tužnom sudbinom a ne budemo radili konkretnije i hrabrije na vraćanju po uzoru na Azerbejdžan na primeru Nagorno Кarabaha, a Кosovo je srpsko i sad i zauvek će biti.
(direktor Srpsko-ruskog centra “Majak”)