Nekoliko dana uoči početka ruske operacije u Ukrajini, London i Moskva vodili pregovore o Ukrajini koji su trebali da osiguraju neutralnost te zemlje
O ovome je 15. februara pisala ruska Pravda, pozivajući se na diplomatske izvore. List je tvrdio da je London ovu instrukciju dobio od Vašingtona, koji je hteo da Britanija preuzme primat na ukrajinskom pitanju kako bi SAD mogle da se fokusiraju na Kinu.
Najviši britanski zvaničnici početkom februara su posetili Moskvu — od premijera Borisa Džonsona do ministarke spoljnih poslova Liz Trus i ministra odbrane Bena Volasa. Moskva je navodno tada, bila veoma iznenađena porukama Londona.
Zamenik ministra odbrane Džejms Hepi je u to vreme na Skaj Njuzu rekao da će London podržati Ukrajinu ako Kijev želi da se odrekne svojih pretenzija na članstvo u NATO.
„Ako Ukrajina odluči da ponudi da neće postati članica NATO-a, mi to podržavamo — o tome odlučuju Ukrajinci“, rekao je on za Skaj njuz Džejms Hepi.
Hepijeva izjava došla je kao komentar na primedbe ukrajinskog ambasadora u Velikoj Britaniji Vadima Pristajka, koji je u intervjuu za Bi-bi-si radio rekao da bi Ukrajina mogla da razmisli o odustajanju od svog cilja ulaska u NATO.
Ubrzo nakon toga, Sergej Nikiforov, zvanični portparol ukrajinskog predsednika Zelenskog, podsetio je da je želja Ukrajine da se pridruži i Severnoatlantskom savezu i Evropskoj uniji sadržana u Ustavu Ukrajine.
I pored toga, prema diplomatskim izvorima, pregovori su nastavili da se vode. Naime, pojedini krugovi unutar Zapada smatraju da je opasno da se Alijansa brzo širi i primi tako velike zemlje (a Ukrajina ima 44 miliona stanovnika i po veličini je druga država u Evropi) u kojima još ima „veoma snažnog ruskog uticaja“.
Kao primer ovde je navodno pominjana Srbija. Na ovo je aludirao i britanski zvaničnik Džejms Hepi koji je u intervjuu za Skaj njuz naveo da „postoje zemlje poput Srbije koje nisu članice NATO-a, ali sa kojima se čini da imamo dobre odnose. Slično tome, kada bi Ukrajina želela da rezerviše svoju poziciju i kaže da će u budućnosti možda želeti da uđe u NATO, mi bismo to podržali. Takođe, jer je to ono što je suverenitet i to je ono što mi podržavamo“.
Primer Srbije nije slučajan. Srbija, kao i Ukrajina, ima bliske veze sa Rusijom.
Međutim, kako se tumači u upućenim krugovima, do preokreta je došlo u drugoj polovini februara, kada su Vašington i Moskva razmenile tajna pisma o međusobnim bezbednosnim garancijama. Tada su iz Vašingtona poslate poruke Londonu da se povuče iz pregovora a Moskva je takođe zaoštrila retoriku, nezadovoljna porukama američke strane.
Ubrzo je potom počela ruska operacija u Ukrajini.
A. Chatten
Foto: Shutterstock
