Ukrajina insistira na nastavku izvoza žita bez obzira na to što Rusija ne garantuje bezbednost brodova u Crnom moru i što je od juče na snazi njeno upozorenje da će svaku plovidbu smatrati potencijalnim prevozom vojnog tereta, a države pod čijim zastavama budu plovili ti brodovi tretirati kao umešane na strani Ukrajine.

Kijev je spreman da iz budžeta položi depozite za osiguranje brodova: neimenovani finansijski stručnjaci bliski vlasti u Kijevu kažu da bi to moglo da bude 20 milijardi evra – ali to nije dovoljno. Osiguravači plovila, po svemu sudeći, nisu spremni da izdaju sertifikate čak ni ako bi se našle tolike sume novca, jer je jasno da Rusija ne daje garancije. Uz to, garancije pokrivaju strane brodove, ali ne i terminale za žito, a Volodimir Zelenski je rekao da je u jednom od napada na lučku infrastrukturu i terminale za žito u Černomorsku uništeno više od 60.000 tona žita

Noćnim napadima na luke Rusija je faktički uvela pomorsku blokadu Ukrajine i to trenutno po okončanju sporazuma o žitu, u ponedeljak. U Odesi i Nikolajevu „zaglavljeno” je 12 teretnih brodova jer njihovi osiguravači odbijaju da ih pošalju u zonu granatiranja.

Ukrajinski mediji izvestili su juče da se u Crnom moru nalazi nekoliko brodova koji plove ka luci Izmajil, u delti Dunava u Crno more, na granici s Rumunijom. Jedan od njih je teretni brod „Alfa star”, na čijem se jarbolu vijori zastava Kameruna. Ova luka do sada nije učestvovala u žitnom poslu (uključene su bile samo luke u Odesi, Černomorsku i Južnom).

Ono što u ovom trenutku daje slabe izglede za pokretanje brodova u Crnom moru jeste i to što su SAD jasno najavile da nisu spremne da upute bilo kakve mere podrške brodovima nakon saopštenja ruskog Ministarstva odbrane. Takođe su konstatovali da sada kao jedini način za izvoz žita preostaje kopneni put. Zvanični Vašington je samo najavio da će ukrajinskom poljoprivrednom resoru uplatiti 250 miliona dolara zbog štete koju će pretrpeti.

EU je juče najavila povećanje vojne podrške Kijevu u vidu PVO sistema i drugog naoružanja, a može da razmotri i postepeni prenos aktivnosti za obuku ukrajinskog vojnog osoblja u Ukrajinu. Dakle, za Zelenskog nedovoljno.

Ali ukrajinski predsednik ne odustaje: uputio je generalnom sekretaru UN i Turskoj zvanične zahteve u kojima uverava da se može raditi i bez Rusije, s obzirom na to da postoje dva sporazuma. Jedan je potpisan između Ukrajine, Turske i UN, a drugi između Rusije, Turske i UN. Zelenski želi da predstavi da je izlazak Rusije „oborio” samo drugi sporazum i da, pošto Ukrajina s Rusijom nije imala nikakav dogovor – može da se nastavi na osnovu prvog sporazuma.

Rekao je da se Ukrajina ne plaši, da su joj se obratile kompanije koje poseduju brodove i da su spremne da nastave transport ukoliko ih podrži Turska. Zvanična Ankara je potvrdila prijem pisma, ali je rekla da odluku još nije donela. Zelenski od Turske traži da uputi svoje ratne brodove kao pratnju komercijalnim plovilima za izvoz žita, što se smatra malo verovatnim. Posle odluke o isporučivanju komandanata „Azova”, najavljene ratifikacije za ulazak Švedske u NATO i „odlaska u istoriju” žitnog sporazuma – to bi značilo da Turska ide na potpunu konfrontaciju s Rusijom, a to u ovom trenutku nije potrebno ni jednoj ni drugoj strani. Erdogan će, gotovo sigurno, usmeriti svoje napore da žitni sporazum „vrati u igru” kad se bude sreo s ruskim kolegom sledećeg meseca. Putinovu navodnu posetu Ankari za sada niko ne komentariše u Moskvi.

Uoči stupanja na snagu upozorenja ruskog Ministarstva odbrane Putin je ponovio ruske uslove koji nisu ispunjeni. Ruski predsednik je rekao da će Moskva razmotriti mogućnost povratka žitnom sporazumu ako se uzmu u obzir i sprovedu svi zahtevani principi njenog učešća – „bez izuzetka”. Ti uslovi su povezivanje sa „sviftom” finansijskih organizacija koje opslužuju izvoz žita iz Rusije; povlačenje sankcija na isporuke ruskog žita i đubriva na svetsko tržište; deblokada cevovoda kojim teče amonijak od Toljatija do Odese (koji su prošlog meseca minirale ukrajinske snage) i uvoza delova za poljoprivredne mašine.

„Naša zemlja je u stanju da zameni ukrajinsko žito, kako na komercijalnoj, tako i na besplatnoj osnovi. Štaviše, ove godine ponovo očekujemo rekordnu žetvu. Produženje ’žitnog posla’ u obliku u kojem je postojao – izgubilo je svaki smisao”, rekao je Putin. On je nekoliko puta do sada podsećao da je od celokupne količine žita izvezenog tokom trajanja sporazuma do siromašnih zemalja, zbog kojih je, navodno, i insistirano na izvozu ukrajinskog žita – stiglo oko tri odsto. Sve ostale količine završavale su većinom u evropskim državama, odakle su po višim cenama preprodavane drugim zemljama. Još pre nekoliko meseci, kad su se lideri afričkih država žalili da žito do njih gotovo da ne stiže, Putin je najavio da je Rusija, koja ima dobre odnose s većinom afričkih država, spremna da im besplatno isporučuje svoje žito.

Za sada će „žitni posao” zastati iz više razloga. Alternativni kopneni putevi imaju brojne nedostatke: mnogo manje kapacitete; ulazak brodova u reke koje se ulivaju u Crno more je ograničen dubinom gaza; potrebni su pretovari koji povećavaju cenu; postoji nepodudarnost železničkih koloseka sa susednim državama i slično.

U ovom trenutku ni Rusiji nije u interesu da potapa komercijalne brodove, što bi dovelo do eskalacije sukoba i sankcija. Ukoliko se vlade vodećih zapadnih zemalja umešaju i donesu političku odluku da brodovi idu u ukrajinske luke, onda situacija može da se promeni. Ali za sada je pitanje hoće li one doneti takvu odluku. Trenutno nema nagoveštaja da su spremne. Drugo pitanje je kako bi Rusija odgovorila na takvu odluku. U međuvremenu traju napadi na lučke infrastrukturne objekte i žitne terminale.

Ambasada Ukrajine: milioni ljudi u riziku od gladi

Više od 400 miliona ljudi širom sveta računa na životno važno ukrajinsko žito u cilju obezbeđivanja svoje prehrambene sigurnosti, uglavnom u azijskim i afričkim zemljama. Odbijajući da nastavi učešće u crnomorskoj inicijativi, Rusija svesno stavlja milione ljudi širom sveta u opasnost od gladovanja i ucenjuje ih poskupljenjem prehrambenih namirnica.

Ovo je deo namerne ruske strategije za destabilizaciju zemalja Azije i Afrike, stoji između ostalog u saopštenju ambasade Ukrajine. Takođe se poziva međunarodna zajednica da se pridruži naporima Ukrajine da sačuva životno važan element prehrane – žito. „Zajedno moramo da zaštitimo najugroženije ljude širom sveta, kojima Rusija pokušava da naudi. Zajedničkim i odlučnim akcijama moramo da obezbedimo i garantujemo nesmetan izvoz ukrajinske hrane, da se suprotstavimo ruskoj uceni hranom”, kaže se u saopštenju.