Snežana Nikšić, glumica i supruga velikog Ljube Tadića, preminula je noćas u 79 godinu u Beogradu, posle duge i teške bolesti, potvrdili su za Kurir njene kolege.
S nepunih 18 godina odigrala je naslovnu ulogu u komadu “Krotka”, Fjodora Mihajloviča Dostojevskog na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu.
Na filmu je debitovala 1965. godine (Inspektor, Mila Đukanovića), zatim su usledili Sretni umiru dvaput (Gojka Šipovac, 1966) i Pre rata (Vuka Babića, 1966). Glumila je glavne i veće sporedne uloge u petnaestak filmova, od kojih se izdvaja Na papirnatim avionima (1967) Priča koje nema (1967) i Pozdravi Mariju (1969) Matjaža Klopčića.[ U čuvenom filmu Gorana Markovića “Majstori, majstori”, čija se 40-godišnjica proslavljala 2020. godine, igrala je Gordanu, nastavnicu engleskog jezika. Na proslavi se nije pojavila.
Snežana Nikšić je davnih godina bila žena koja je osvojila srce Ljubi Tadiću, a kako je on govorio digla ga iz pakla.
Ljuba Tadić i Snežana Nikšić upoznali su se u Ateljeu 212 sedamdesetih godina. Ljuba u punoj kreativnoj snazi, a Snežana na početku glumačkog puta. Tadašnja upravnica “Ateljea 212” Mira Trailović imala je njuh da prepozna talenat.
Kako je pisala tadašnja štampa, Snežana je bila mlada i lepa žena koja je plenila svojm harizmnom.
Međutim, dok se udvarao tada lepoj Snežani, Tadić je prolazio kroz jeda od najtežih perioda u životu. Glumac je kako se pisalo imao problema sa alkoholom. Iz tog pakla ga je izvukla upravo Snežana.
Ima čovek uspona i padova. To je bilo vreme mojih padova. Veliki ljudi imaju malu sujetu. Meni je trebao ceoi život da to naučim. Snežana me je izvukla iz tog pakla. Kad sam nju ugledao na probi u Ateljeu, kao da sam video Sunce- rekao je Ljuba jednom prilikom.
Ali, tu problemima nije bio kraj. Snežana je bila udata, ali Tadić nije mario za tim.
– Znao sam da je bila udata, ali me nije interesovalo. Koliko sam bio obuzet njome najbolje će vam pokazati sledeća priča. Dosađivao sam joj posle probe da se vidimo. Ona je brzo koračala hodnicima “Ateljea 212” i kasnije ulicom u nadi da ću odustati. “Ja sam udata žena”, ponavljala mi je. Kad je ušla u svoj spaček i pokrenula ga nisam odustao. Trčao sam Ulicom Lole Ribara za njom. Nije me bilo sram. Zaljubio sam se, a zaljubljeni čovek nema čega da se stidi, pod uslovom da je pristojan”, ispričao je Ljuba.
Kad se Snežana razvela počela je da živi s Ljubom. Proveli su dve i po decenije zajedno.
Iako je bila uspešna glumica, samovoljno se povukla iz pozorišta sredinom devedesetih kako bi se posvetila u potpunosti Ljubi, čije je zdravlje već tada bilo ozbiljno narušeno dijabetesom. – Razgovarali smo u kući o svemu. Naravno i o glumi. A, razume se, imali smo i drugih životnih tema. Što se glume tiče – ona nas je i spojila. Naši prvi kontakti vezani su za pozorište. Sticajem okolnosti, il sudbinom, ko bi to mogao znati, iste godine smo došli u Jugoslovensko dramsko pozorište. Ja kao mladi početnik, on kao mladi prvak.
Dakle, prvi susret je bio pozorišno-glumački. Ljuba je bio čovek koji je strahovito voleo svoju profesiju, držao do nje, duboko je poštovao, bio pravi posvećenik. Zato je i veliki. Žao mi je što u gradu nema obeležja sa njegovim imenom, sem naravno velike scene JDP-a. Pratim razne spomen-ploče, ulice, nagrade s imenom… I, šta da kažem- rekla je ranije za “Blic” Snežana Nikšić.
Deajen srpskog glumišta umro je 28. oktobra 2005. godine.
Izvor: Kurir
Foto: Yt