Groblje je mesto gde se svet smrti susreće sa svetom života. I, nažalost, nisu sve duše umrlih mirne, što znači da ne može svaki grob biti bezbedan za prolaznike. Hajde da pokušamo da shvatimo koje je grobove najbolje izbegavati i, ako je moguće, ne stajati ni blizu njih.
Predrag Jeremic
1. Grobovi sa iskošenim nadgrobnim spomenicima i krstovima, opušteni grobovi, oni koji daju utisak „otvorenih“. Razlog je jednostavan – sasvim je moguće da iza fizičkih deformacija postoje i deformacije na suptilnom planu – mogli su da pokušaju da opljačkaju ili oskrnave grob, nepoznato je šta je odatle izašlo i u kakvom je stanju duh sveta. pokojnik je. Možda je veoma ljut zbog uticaja koji je imao.
2. Grobovi u kojima se odvija aktivan život – brzo raste cveće, doleću ptice i insekti, pojavljuju se životinje. Nešto ih očigledno privlači, tamo se dobro osećaju. To znači da je duša pokojnika u blizini, a, opet, nepoznato je kakve su njene namere u odnosu na žive ljude i koga ili šta čeka pre nego što se odmori.
3. Grobovi, koji, naprotiv, izgledaju napušteni, na njima ništa ne raste, zasađeno žbunje i drveće okolo su uvele ili izgledaju kao umiruće. Pomin (hrana ostavljena za pokojnika) je netaknuta – ptice i životinje su veoma osetljive na lošu energiju. Verovatno će biti štetno i za ljude, izvještava Mirtesen.
4. Grobovi sa ogromnim fotografijama i hologramima pokojnika u celosti, lične stvari, imitacija kućnog života. Sasvim je moguće da će duša dugo ostati na takvom mestu – ali zašto bi je sretali živi stranci?
Predrag Jeremic
5. Grobovi dece i ljudi stradalih u katastrofama, elementarnim nepogodama, onih čija je smrt bila iznenadna i potpuno nepredvidiva. Duše ovih ljudi, sa velikom verovatnoćom, takođe nisu mogle da odu i nalaze se negde u blizini, možete slučajno da „zakačite“ za sebe takvog gosta koji traži priliku da se ispolji u svetu živih.
