U Srbiji su ovih dana, upravo zahvaljujući snimcima video-nadzora, rešena dva slučaja zločina, poslednji od njih je pljačka starijeg čoveka. Ipak, odluka Evropskog parlamenta nije obavezujuća, ali, kako se nadaju upućeni, jeste korak ka zauzdavanju neodgovorne primene tehnologija.
To u fokus stavlja tehnologiju prepoznavanja lica, koja koristi veštačku inteligenciju i kamere za video-nadzor koje su dugo na udaru boraca za ljudska prava, a koji smatraju da se tako krši pravo na privatnost.
“Nemojte da stavljate zaštitu osnovnih ljudskih prava nasuprot zaštite ljudi i zajednice. Jednostavno nije istina da moramo da biramo. Mi smo sposobni da radimo obe stvari”, kaže Ilva Johanson, Evropska komesarka za unutrašnje poslove.
DA LI JEDNO ISKLJUČUJE DRUGO?
Nevena Ružić iz Fondacije za otvoreno društvo ističe će pojedinci, znajući da smo pod stalnim okom kamere, možda ipak odustati od određenog prekršaja.
“Naravno da ćemo uvek naći slučaj kada je baš takva kamera mogla nešto da utvrdi ali ovde nije pitanje ili je ovo ili je ono, ili ćemo da imamo bezbednost, u suportnom nećemo da imamo privatnost. I bezbednost možemo da zaštitimo nekim drugim sredstvima, to nisu nužno kamere ovakve vrste tehnologije”, naglašava Ružićeva.
Zakoni koji regulišu rad policije u Srbiji ne dozvoljavaju primenu biometrijskog nadzora nad građanima. Tako će ostati do daljeg, jer je povučen Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima koji je, između ostalog, predviđao legalizaciju biometrijskog nadzora.
“Jasno se vidi da kamere koje se impelmentiraju već dve godine unazad na teritoriji Beograda imaju mogućnost biometrijskog nadzora – osam hiljada uređaja, što kamera po stubovima što kamera koje se montiraju na automobile policije, imaju te karakteristike prepoznavanja. MUP tvrdi da ne koriste biometrijske funkcionalnosti ovog sistema”, kaže Andrej Petrovski iz Šer fondacije.
Policijski projekat postavljanja biometrijskih kamera pod nazivom “Sigurno društvo”, koji je u toku, predviđa 8.100 kamera. Od toga bi 2.500 kamera bilo postavljeno na ulicama glavnog grada. Ostale na uniforme i automobile policajaca.
“Ono što mogu da kažem sa moje tačke gledišta, nije problem u kamerama nije problem u snimanju, problem je tačno precizno izregulisati ko gleda, ko ima pravo pristupa tim snimcima, jer ne radi kamera zloupotrebu već rade ljudi koji koriste tu kameru”, ističe profesor dr Goran J. Mandić sa Fakulteta bezbednosti u Beogradu.
Video-nadzor nije novina u Srbiji, ali tehnologija prepoznavanja lica jeste. Prve kamere u Beogradu postavljene su 1978. godine na 24 lokacije, a služile su za nadgledanje ulica. Prema podacima MUP-a, na ulicama glavnog grada sada ih ima gotovo četiri stotine. Smatra se da je jedan od najbolje pokrivenih javnih prostora kamerama Velika Britanija.Izvor: RTS, Foto: Pixabay.com