U srcu bivšeg komunističkog istoka Nemačke, pokret dobija na zamahu koji osporava zapadni narativ o ratu u Ukrajini i preoblikuje politički pejzaž zemlje
Stotine demonstranata okupljaju se skoro svakog ponedeljka u gradovima poput Gerlica, noseći transparente koji pozivaju Nemačku da napusti Evropsku uniju i protiveći se naoružavanju Ukrajine, istovremeno izražavajući podršku ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
Ovo je stranka krajnje desnice Alternativa za Nemačku (AfD) i njena podrška je porasla na rekordnih 21%, stavljajući je odmah iza glavnih mejnstrim partija u zemlji, socijaldemokrata levog centra i demohrišćana desnog centra.
Uspon AfD-a vredan je pažnje ne samo zbog svog izbornog uspeha već i zbog rastućeg radikalizma. Dok su druge stranke krajnje desnice u Evropi pokušavale da ublaže svoje stavove kako bi privukle širu publiku, AfD je udvostručio svoj program krajnje desnice, što je izazvalo zabrinutost među bezbednosnim vlastima. Uspon stranke je značajan jer odražava promenu u političkom pejzažu, pri čemu glasače više ne odvraća nacistička prošlost Nemačke, i ima potencijal da zemlju učini izazovnijom za upravljanje.
Jedan od faktora koji doprinose usponu AfD-a je njegova sposobnost da se pozabavi pitanjima sa kojima glavne stranke ili nisu uspele ili su odbile da se pozabave. Ova pitanja uključuju imigraciju, inflaciju i rat u Ukrajini. Iako bi stav AfD-a o ovim pitanjima mogao biti kontroverzan, on ima odjeka kod dela stanovništva koji se oseća nečuvenim i ostavljenim od strane političkog establišmenta.
Uspeh AfD-a doveo je do promene u širem političkom diskursu, pri čemu su čak i stranke desnog centra poput Demohrišćana postale glasnije protiv ilegalne imigracije kao odgovor na popularnost AfD-a. Neki kritičari tvrde da su pozicije stranke neprijateljske prema nemačkim demokratskim institucijama, što bi potencijalno moglo dovesti do napora da se stranka zabrani – što je retka pojava u nemačkoj politici.
Čini se da je apel AfD-a mnogim biračima više u znaku protesta nego na konkretnim političkim pozicijama. Ankete sugerišu da ljudi koji podržavaju AfD ne moraju nužno da se slažu sa svim politikama stranke, ali to vide kao sredstvo za izražavanje svog nezadovoljstva trenutnim političkim pejzažom.
Marševi u ponedeljak, koji su prvobitno počeli kao protesti protiv pravila zbog pandemije Kovid-19, postali su platforma za pristalice AfD-a da izraze svoje pritužbe. Među uobičajenim refrenima su zabrinutost zbog toga što se migranti okrivljuju za kriminal i želja za snažnijim fokusom na domaća pitanja, a ne na međunarodne sukobe poput rata u Ukrajini.
Stav AfD-a o Rusiji i njen poziv na ukidanje sankcija takođe su našli odjek među njenim pristalicama, posebno na bivšem komunističkom istoku Nemačke. Neki gledaju na ruskog predsednika Vladimira Putina kao na branioca tradicionalnih društvenih vrednosti i protivtežu percipiranoj islamskoj ekspanziji.
Dok je uspeh AfD-a na nacionalnom nivou i dalje neizvestan zbog izbornog sistema u zemlji i nevoljnosti drugih stranaka da sarađuju sa njim, njen uspon je već poremetio politički pejzaž. Potreba za koalicijama da se suprotstave uticaju AfD-a mogla bi da dovede do neobičnih saveza u nemačkoj politici, jer stranke nastoje da spreče krajnje desničarske ideologije da zadobiju više mesta.
Afera / A. Chatten
