Pobuna koju je predvodio Jevgenij Prigožin, osnivač privatne vojne kompanije Vagner, a koja je počela od Rostova na Donu u Rusiji potresla je Rusiju i svet a spekulacije i dalje ne jenjavanju. Kako to da se Prigožin – „Putinov kuvar“ – okrenuo protiv sistema na čijem čelu je rusi predsednik?
Prigožin je bez metka zauzeo ključnu rusku komandu zaduženu za jug Rusije uključujući i operaciju u Ukrajini. Onda je okupio više komandante – zamenika ministra odbrane i visokog generala – da ih pred kamerama ponizi, a zatim zapretio da će svoju plaćeničku vojsku uputiti u Moskvu i stigao na pola puta.
Motivi iza pobune uključuju vojne sukobe, finansijske pritiske i Prigožinove lične političke ambicije, smatraju analitičari koji pomno prate i sagledavaju situaciju.
Grupa Vagner, koja je igrala ulogu u Putinovoj invaziji na Ukrajinu, bila je suočena sa pritiskom ruskog ministarstva odbrane, a Putin je stao na stranu šefova ruske vojske.
Ključni pokretač pobune bila je naredba ruskog Ministarstva odbrane koja je zahtevala da svi dobrovoljački odredi, uključujući Vagner, potpišu ugovore sa vladom i da uđu pod direktnu komandu ruske vojske. Prigožin je odbio da se povinuje.
Potpuna priča iza pobune još nije poznata, uključujući i to da li je Prigožin imao za cilj da stekne veći uticaj ili preuzme vlast. Takođe, nejasno je da li je svoje akcije koordinirao sa frakcijama unutar ruskih službi bezbednosti ili sa samim Kremljom.
Prigožinov potez usledio je nakon što je državna podrška koja je ranije išla Vagneru preusmerena na nove privatne plaćeničke grupe koje su osnovale državne kompanije, uključujući i ruskog energetskog giganta Gazprom.
Službenici za sprovođenje zakona izvršili su raciju u jednom od Prigožinovih hotela u Sankt Peterburgu, otkrivši falsifikovane pasoše, pištolje i veliku sumu novca (oko 48 miliona dolara). Pobuna je rezultirala neugodnim primirjem, a Vagnerovi borci su napustili osvojene gradove Rostov i Voronjež.
Sudbina Prigožinovih boraca ostaje neizvesna, ali se očekuje da će Kremlj vremenom tiho iskoreniti naoružane pristalice frakcija koje nisu uz Kremlj. Ipak, Prigožinova baza podrške je i dalje značajna, kako među njegovim borcima, tako i među Rusima koji se dive njegovoj otvorenoj borbi protiv korupcije u zemlji.
Prigožinov uticaj je proizašao iz njegove ugostiteljske kompanije Konkord, koja je zaradila unosne ugovore i razvila se u privatnu vojnu formaciju Vagner i „farme onlajn trolova“ sa ciljem da utiče na izbore u SAD 2016.
Tenzije između Vagnera i ruske vojske postale su javne u februaru kada je Prigožin kritikovao ministarstvo odbrane zbog ograničavanja isporuke oružja i municije. Vagnerove snage su pretrpele značajne žrtve tokom zauzimanja Bahmuta u Ukrajini, a Prigožin je javno smatrao ministra odbrane i načelnika generalštaba odgovornim za prekomerne smrtne slučajeve. Sukob između Vagnera i regularne vojske eskalirao je u junu, hapšenjima, miniranjem puteva za bekstvo i pokušajima krivolova boraca.
Prigožinov ustanak uključivao je kolonu od 5.000 ljudi na čelu sa ključnim komandantom koja se kretala ka Moskvi. Sukob je rezultirao time da su Vagnerove snage oborile šest ruskih helikoptera i avion IL-22 u vazdušnom komandnom centru, ubivši 13 vazduhoplovaca, prema ruskim vojnim analitičarima. Ovo se neće brzo zaboraviti, posebno unutar ruskih vazduhoplovnih snaga, kojima komanduje Prigožinov nekadašnji saveznik general Sergej Surovikin.
Prigožin je iz Rostova otišao na nepoznato odredište u Belorusiji, a analitičari sugerišu da će se pojačati napori da se Vagnerovi borci integrišu u konvencionalne snage i umanji Prigožinov uticaj.
Putinovo ćutanje nagoveštava fokus na konsolidovanju podrške među razbijenom elitom, a neki veruju da njegova oslabljena moć smanjuje rizik od nuklearnog sukoba.
Afera / A. Chatten
