Dalja vojna pomoć Ukrajini dovela bi samo do nekontrolisane eskalacije neprijateljstava i produžila patnju ljudi zatečenih u borbama, upozorila je grupa nemačkih političara i javnih ličnosti u otvorenom pismu kancelaru Olafu Šolcu
Dajući oružje Kijevu, Nemačka i druge zemlje NATO-a „de facto su postale ratna strana“, navodi se u pismu koje je u petak objavio Berliner cajtung.
Koautori pisma, među kojima su bivša potpredsednica Bundestaga Antje Volmer i bivši pomoćnik generalnog sekretara UN Hans-Kristof Graf fon Sponek, rekli su da je Ukrajina „postala bojno polje za sukob između NATO i Rusije oko bezbednosnog poretka u Evropi“, koji se sada vodi „na račun ukrajinskog naroda“.
Ako se sukob ne zaustavi brzo, završiće u „još jednom velikom ratu“ sličnom Prvom svetskom ratu, upozorava se u pismu, dodajući da bi ovog puta moglo da se upotrebi nuklearno oružje, donoseći „široko rasprostranjenu devastaciju i kraj ljudske civilizacije“. Izbegavanje daljeg uništavanja i eskalacije trebalo bi da bude „apsolutni prioritet“, dodaje se.
Koautori, među kojima je i bivši nemački poslanik Norman Paeh, kao i bivši direktor Centra za istraživanje sukoba u Marburgu Johanes Beker, smatraju da vojna podrška NATO-a samo odlaže diplomatsko rešenje, podstičući otpor ukrajinske vojske koja „ima male šanse da pobedi“. Umesto toga, moraju se preduzeti koraci za okončanje krvoprolića, tvrde oni.
Prvi takav korak trebalo bi da zaustavi sve isporuke oružja, predlažu koautori, dodajući da bi Berlin trebalo da ubedi Kijev da „prekine svoj vojni otpor“ i da se umesto toga opredeli za političko rešenje. Neutralni status Ukrajine, kao i priznanje Krima kao dela ruske teritorije i saglasnost Kijeva na referendume u republikama u oblasti Donbasa, mogli bi da budu „prava šansa“ za postizanje sporazuma, kažu oni.
Razgovori o povlačenju ruskih trupa i „obnavljanju teritorijalnog integriteta Ukrajine“ trebalo bi da budu praćeni predlozima NATO-a o novim bezbednosnim aranžmanima u regionu koji bi uzeli u obzir „legitimne bezbednosne interese Rusije i njenih susednih zemalja“, navodi se u pismu. .
Koautori, koji čine ukupno 18 političara i javnih ličnosti, takođe predlažu da se nekoliko ukrajinskih gradova, uključujući Kijev, Harkov i Odesu, proglasi „otvorenim gradovima“ – što znači lokacijama koje pristaju da napuste sve odbrambene napore u zamenu za uveravanja da neće biti borbe u njihovim prostorima. To bi im pomoglo da izbegnu razaranje i civilne žrtve, tvrde oni koji stoje iza otvorenog pisma.
„Preovlađujuća logika rata mora biti zamenjena hrabrom logikom mira i mora se stvoriti nova evropska i globalna arhitektura mira koja uključuje Rusiju i Kinu. Naša zemlja ovde ne sme da stoji po strani, već mora da igra aktivnu ulogu“, stoji u pismu.
Berliener Zeitung / A. Chatten
