Na nadanašnji dan se ne veseli i ne čuju se crkvena zvona…
Veliki petak smatra se najtužnijim danom hrišćanstva, jer je tog dana Isus Hristos osuđen i razapet na Golgoti. Običaj je da se na ovaj dan farbaju uskršnja jaja i to najčešće crvenom bojom, jer je ona simbol Hristove krvi.
Ne služi se liturgija, posti se, jede se samo suvi hleb i pije voda. Verovanje u narodu je da se na ovaj dan ne jede kopriva, ali ni riba. Ovaj praznik valja ispoštovati postom i molitvom.
Prema običaju se farbaju uskršnja jaja, a budući da crvena boja simbolizuje Hristovu krv, upravo ona se najčešće upotrebljava. Prvo ofarbano jaje se naziva Čuvarkuća, boji se u crvenu boju i ostavlja na izdvojeno mesto godinu dana, da čuva kuću. Ovaj dan se u kućama ne loži vatra i ne mesi se hleb.
Ne rade se kućni, ni poslovi u polju. Na Veliki petak prema narodnom verovanju, kako bi sačuvale zdravlje porodice žene ne smeju da se bave ručnim radovima, pletu, šiju, niti valja da kuvaju. Taj dan je rezervisan za mir, tugovanje, molitvu i farbanje jaja.
Na Veliki petak se takođe i ne veseli, ne peva, a od Velikog četvrtka do Uskrsa – nedelje kada je Isus vaskrsao, ne zvone crkvena zvona jer ona u pravoslavnoj crkvi znače radost, pa se vreme bogosluženja i oglašenja umrlih najavljuje drvenim klepalom.
Plaštanica se postavlja na posebno ukrašen sto (grob Hristov), ispred oltara. U nekim našim krajevima, običaj je da se vernici posle celivanja plaštanice, provlače ispod stola na koji je položena plaštanica. Po narodnom verovanju prilikom provlačenja, treba se pomoliti Bogu i pomisliti neku lepu želju, i ta želja će biti ispunjena.
U nekim delovima Srbije veruje se da će devojke koje na Veliki petak ukradu cveće iz crkvene porte i stave ga pod jastuk u noći uoči Velike subote sanjati svog budućeg muža. Veruje se i da onog ko na Veliki petak opere kosu cele sledeće godine neće boleti glava kao i da kuću valja malo pomesti metlom, a onda tu metlu baciti, a sa njom i svo zlo iz kuće i domaćinstva.
Izvor: Kurir