Rok bend „Bullet“ osnovan je 2009. godine u Vrnjačkoj Banji, a čine ga gitarista Marko Jakovljević, basista i vokal Vojislav Laković i bubnjar Srđan Radibratović. Konstantnim ulaganjem u instrumente i dodatnu opremu i bez ičije podrške, članovi ovog vrnjačkog benda sami su sebi prokrčili put do svojih pravih nastupa. Poslo skoro 14 godina od osnivanja “Bullet” su objavili svoj prvi album “Glauberova so” a o devi albumu, muzici i mestu koje rokenro zauzima u Srbiji i svetu danas u intervjuu za Aferu govori frontmen benda “Bullet” Vojislav Laković.
Šta je ono što novi album „Glauberova so“ donosi svima koji vole bend „Bullet“?
– Naš prvi i debitantski autorski album “Glauberova so” donosi ono što, svi oni koji nas vole i koji su nas zavoleli, najviše i cene; a, to je iskrenost u svakom pogledu te reči. Kada kažem “iskrenost”, tu mislim na tekstove, muzičke aranžmane, kao i na sopstvenu audio i video produkciju. Na albumu se nalaze pesme, čiji tekstovi proizilaze iz raznih sfera naših života: kako socijalnih, tako i ljubavnih. Iz aspekta muzike, težili smo da ostanemo dosledni muzici koja nas je edukovala, vaspitala pa i na kraju krajeva, zašto ne reći, i odgajila.
Naziv albuma kao i istoimene pesme je veoma interesantan. Šta on zapravo znači?
– Ideja za naziv albuma, kao i naslovne numere “Glauberova so”, potiče od gitariste benda, Marka Jakovljevića, koji je ujedno autor tekstova pomenute numere, kao i pesme “Bolno svitanje” koja je imala svoju video premijeru 30.01.2023. godine, i koja po glasovima najvernije publike zauzima čvrsto prvo mesto kao najveći hit našeg albuma. Pojam “Glauberova so” u terminologiji hemije predstavlja so veoma jake gorčine, a u našem kontekstu predstavlja gorak osećaj u duši i trenutke patnje, kao posledice turobnih vremena u kojima živimo kao i posledice od štetnih okruženja koje svi, nažalost, proživljavamo.
Gde vidite mesto rokenrola danas?
– Rokenrol se grčevito bori za svoje mesto u društvu od kraja 90-ih i ta borba i dan danas traje. Nažalost, mesto rokenrola je dostupno samo onome ko žarko želi da ga vidi ili čuje. Mi smo odrastali u nekim srećnijim vremenima, gde ste mogli čuti nešto kvalitetno ili manje kvalitetno, a te vrednosti su danas potpuno obezvređene. Ostalo je par medija na kojima je moguće čuti ili videti dobar rokenrol i ostalo je par muzičkih festivala gde je moguće plasirati neki rokenrol. Svakog jutra se budimo sa nadom da će se neka revolucija dogoditi i da će se rokenrol vratiti na svoje zasluženo mesto i na velika vrata. Čak i na velikim takmičenjima, poput Evrovizije, vidimo da ima nade za rokenrol kad su pobede izvojevali bendovi sa pravim instrumentima, poput finske grupe Lordi i italijanske grupe Maneskin.
Vrnjačka Banja je najpoznatija kao turistički centar, kakva je sitacija sa rok bendovima i muzičarima?
– Vrnjačka Banja, kao opština sa nekih desetak hiljada stanovnika, ima dva cover benda koja aktivno rade, i tu ubrajam naš bend, ostali bendovi nastupaju na lokalnim manifestacijama poput Vrnjačkog karnevala, novogodišnjih dočeka, prvomajske manifestacije…
Osim što se bavite muzikom vi ste i nastavnik engleskog jezika u školi. Kako ste uskladili muzičku karijeru i prosvetni poziv i da li vaši učenici slušaju grupu Bullet?
– Dok ima volje, biće i načina. Sva trojica smo u stalnom radnom odnosu, i rekao bih da je ključ dobra organizacija vremena i obaveza. Nekada ponesemo posao i kući, a naša parola je da nosimo našu muziku na posao. Prijatno sam iznenađen velikim delom učenika po pitanju muzičkog ukusa, pored svih noviteta u svetu nazovi muzike. Rekao bih da više od 70% učenika zna naše pesme.
Budući da ste profesor engleskog da li možemo očekivati neke pesme i na tom jeziku?
– Iako sam profesor engleskog jezika, izričit sam u stavu da naše pesme trebaju biti na našem jeziku. Ali, ako u nekom trenutku se iskaže potreba da se neka naša autorska pesma čuje na drugom govornom području, neće nam predstavljati problem da snimimo vokal na bilo kom drugom jeziku.
Ko su vam bili muzički uzori u mladosti a koji su danas?
– U mladosti sam, zahvaljujući dobrom kućnom vaspitanju i očevoj bogatoj kolekciji gramofonskih ploča, zavoleo Pink Floyd, Deep Purple, AC/DC, The Who, The Beatles, The Rolling stones, The Doors, Uriah Heep, Creedence Clearwater Revival, Queen; što i dan danas rado puštam na starom gramofonu. Danas ne mogu izdvojiti muzičke uzore, koji bi me kupili kao ovi iz mladosti. Neka uzori danas budu ovi iz mladosti koji su i dan danas aktivni poput Pink Floyd, AC/DC i Deep Purple.
Da li je po vašem mišljenju mladima danas lakše da se bave rok muzikom nego pre dve ili tri decenije?
– Rekao bih da je lakše iz ugla dostupnosti, jer je sve sada lakše nabaviti nego nekada kada je baš bilo teško doći do kvalitetnog instrumenta i kvalitetne opreme. Tehnika je mnogo napredovala, pa svako danas može napraviti nešto u sopstvenoj produkciji ako ne može sebi da priušti snimanje u nekom kvalitetnom studiju. Takođe, danas je sve popularnije digitalno izdavaštvo, pa ako neko ne zadovoljava ukuse izdavačkih kuća može svoje autorske radove plasirati na platformama poput Deezer, Spotify i ostalih popularnih platformi. Iz ugla interesovanja za rok muzikom, nažalost, moram reći da je danas mnogo teže. Da bi se neko zainteresovao da počne da se bavi muzikom, mora da ga kupi ta ista rokenrol muzika. Sadašnje društvo jako loše oblikuje mlada pokoljenja jako lošim muzičkim sadržajima na najgledanijim medijima. Vrlo je malo koncerata i svakakvog sadržaja kvalitetne rok muzike danas, i to malo što je kvalitetno nije dostupno svakome. Kvalitetna muzika se dodatno plaća kroz dodatne pakete na kablovskim operaterima, što nije dobro.
Mogu li muzika i umetnost da promene svet ili je to samo iluzija?
– Muzika i umetnost uvek su menjali svet na bolje, i to nije iluzija. Sadašnja medijska politika čini to jako teško ostvarivim, ali nadamo se da će se to promeniti u budućnosti. Ubeđen sam da će muzika i umetnost pronaći svoj put do publike, ali za tako nešto neophodno je da se usaglase obe strane. Uz medijsku podršku, itekako će biti ostvarivo.
S. Milovanović
