Na stranu što je postojanje sindikata u bilo kojoj vojsci, a naročito “sindikata” koji kontinuirano radi protiv interesa države samo po sebi apsurd i paradoks, pa valjda i “dokaz” tog “strašnog Vučićevog terora”, ali poslednjih dana su njegovi malobrojni aktivisti zaista otišli predaleko u napadima na sve što jeste srpski interes.
Oni su, naime, u novom političkom saopštenju, napali ministra odbrane Miloša Vučevića, tvrdeći kako ništa nije urađeno po pitanju poboljšanja uslova u vojsci. Nema potrebe da nabrajamo šta je Vučević, kao uostalom i njegov prethodnik, uradio u veoma kratkom roku, da ističemo socijalne stanove, povećanja primanja, poboljšanja opreme ili velike nabavke i nova radna mesta u Vojno tehničkom institutu (recimo) – sigurni smo da je dovoljno rečit i iskusan da sam argumentima pobije grupicu agitatora koji jeftinom demagogijom, u ko zna čijem interesu, pokušavaju da prikriju skupe činjenice.
Ima, međutim, potrebe, da im postavimo nekoliko pitanja, na koje bi valjalo da odgovore široj javnosti, pa I samoj redakciji Afere, kako bi istina bila potpuna:
1) Gde ste bili dok su se topili tenkovi, raspuštale slavne brigade i jedinice, a heroji otadžbinsko odbrambenih ratova terali u penzije – sindikalno, nesindikalno, kolektivno ili lično?
2) Gde ste bili dok su Košare bile zabranjena tema, Paštrik nepostojeća, a junaci koji danas dobijaju ulice, privilegije i čast, na stubu srama – sindikalno, nesindikalno, kolektivno Ili lično?
3) Gde ste bili dok su heroji poput generala Tolimira otimani sa crnom vrećom na glavi, a šiptarski ili hrvatski zločini prećutkivani i gurani pod tepih – sindikalno, nesindikalno, kolektivno ili lično?
4) Gde ste bili dok je bivši predsednik pričao, jedini u modernoj istoriji, da nam vojska ni ne treba, a ministar odbrane Šutanovac se hvalio time što je vojska svedena na nivo lovačkog društva, ili što bi rekao pukovnik Miroslav Španović, dok nam je od vojske ostao vojni orkestar – sindikalno, nesindikalno, kolektivno I lično?
5) Gde ste bili dok nismo imali avione ni za zaprašivanje, a dok su se u jednom danu otpuštali stotine inžinjera i stručnjaka u VTI – sindikalno, nesindikalno, kolektivno ili lično?
Konačno, što bi otpevao Saša Matić, gde ste bili kad smo bili niko? I kako je moguće da vam je najcrnja epoha srpske vojske u istoriji bila odlična, a da moment kada ne samo da stiže oprema i uslovi koji nas čine regionalnom silom (OPET), nego se ista i proizvodi kod nas i izaziva uzdahe širom sveta ne valja?
Čiji ste, vi gospodo, zapravo sindikat i ko vam je poslodavac o čijim interesima brinete – jer radite sve što možete da ugrozite interese onog poslodavca iz deklarativnog vam naziva?
