Život u Evropi postaje sve teži kako troškovi rastu, a inflacija utiče na kupovnu moć njenih građana, piše američki Vol Strit Džurnal u opširnoj analizi
Kontinent, nekada poznat po visokom životnom standardu, doživljava pad prosperiteta. Ova ekonomska realnost se ogleda u promeni obrazaca potrošnje širom Evrope. Ljudi smanjuju luksuzne artikle kao što su skupa riba i crno vino u Francuskoj, maslinovo ulje u Španiji i organska hrana u Nemačkoj. Situacija je posebno teška u Italiji, gde su cene testenine naglo porasle, što je navelo ministra ekonomskog razvoja zemlje da održi krizni sastanak svog tima i pozove vladu i Italijane da se angažuju da se situacija reši.
Trenutni ekonomski problem u Evropi se razvija već neko vreme. Kombinacija starenja stanovništva, sporog ekonomskog rasta i uticaja kriza poput pandemije Covid-19 i rata Rusije u Ukrajini pogoršala je izazove koji su već godinama tu, u pozadini.
Odgovori vlada na ove izazove, prvenstveno usmereni na očuvanje radnih mesta, ostavili su potrošače bez dovoljne finansijske podrške. Nasuprot tome, Sjedinjene Države su usmerile pomoć svojim građanima, pomažući da se održi nivo potrošnje.
Veliko oslanjanje Evrope na izvoz, posebno u Kinu, takođe je postalo slabost. Spor oporavak kineskog tržišta, zajedno sa visokim troškovima energije i inflacijom koja nije viđena od 1970-ih, nagrizao je konkurentsku prednost kontinenta. Privatna potrošnja u evrozoni opala je za oko jedan odsto od 2019, dok je u SAD porasla za skoro devet odsto. Ove ekonomske borbe dovele su do pada udela Evrope u globalnoj potrošnji, smanjujući njenu privlačnost za preduzeća.
Uticaj porasta troškova i inflacije osećaju i Evropljani srednje klase. Ljudi se okreću prodavcima sa popustima i uslugama za uštedu hrane kako bi smanjili troškove. Potrošnja vrhunskih namirnica je naglo opala, a Nemci su smanjili potrošnju mesa zbog rastućih cena.
Plate su realno smanjene, dok potrošnja na zdravstvenu zaštitu i penzije opterećuje evropske države, uključujući i one poznate po visokom nivou blagostanja. Očekuje se da će porezi porasti, stavljajući dodatni pritisak na potrošače koji se već bore sa finansijskim poteškoćama, ukazuje Vol Strit Džurnal.
Ekonomski izazovi sa kojima se Evropa suočava doveli su do ponovnog oživljavanja radničkih sindikata, jer radnici nastoje da zajednički reše svoje probleme. Međutim, sindikati se sve više zalažu za skraćeno radno vreme umesto za veće plate. Težnja za četvorodnevnom radnom nedeljom u Nemačkoj i sklonost ka kraćem radnom vremenu u različitim industrijama odražavaju želju za poboljšanom ravnotežom između posla i privatnog života u teškim ekonomskim uslovima.
Kako ekonomski problemi u Evropi i dalje traju, preduzeća pomeraju fokus na Severnu Ameriku, gde potrošači pokazuju veću otpornost.
Ekonomska proizvodnja po glavi stanovnika u Evropi zaostaje za onim u Sjedinjenim Državama, što dovodi do predviđanja povećanja jaza u budućnosti. Ovaj pad prosperiteta ne utiče samo na pojedince, već ima i značajne implikacije na ukupni ekonomski položaj Evrope i globalni uticaj, navodi list.
WSJ / Afera – A. Chatten
